Procenjuje se da se u Srbiju od oktobra 2020. do istog meseca prošle godine vratilo 15.000 više radnika nego što je otišlo. Srbija tako postaje zemlja povratka, a razlog za to nije pandemija, ističu u neprofitnoj organizaciji „Tačka povratka“. Među povratnicima su i IT stručnjaci, mašinski inženjeri, tako da je priliv visokoobrazovanih viši nego odliv. Nemačkoj su i dalje potrebni radnici, ali su troškovi života udvostručeni pa su uštede minimalne.
Saša Stefanović je pre sedam godina u potrazi za boljim životom otišao u Švedsku. Brzo je napredovao i za tri godine dobio je grupu majstora kojima je bio rukovodilac. Hvali švedsku disciplinu, poštovanje ugovora i isplatu tačno u dan. Ali, posle sedam godina ipak je odlučio da se vrati i da ovde osnuje porodicu.
„Uvideo sam da i ovde zemlja napreduje, može da se radi, osnovao sam porodicu ovde i onda sam shvatio da i ovde `ima života`, što se kaže. Kada sam otišao bila je velika razlika u toj mesečnoj plati, ali sada u protekle dve-tri godine to polako, ali sigurno dostiže taj standard. Nije mi se dopadao njihov način života, jer oni imaju svoj sistem posao-kuća, nemaju viđanja. Ugovaraš viđanje mesec dana unapred i ne žive život kao mi ovde“, priča Stefanović.
Ono što nijedna Uredba ne može, učinilo je tržište pa su zbog hroničnog nedostatka radnika, investitori duplirali nadnice.
„Sada je majstorska dnevnica od 60 do 70 evra, a dnevnica fizikalca od 30 do 35 evra. Tako da su to ozbiljne pare ko radi ceo mesec. Da ne pričam o nekim vrstama zanata, recimo keramičari imaju, dobar keramičar nije ispod 100 evra dnevno“, ističe Veselin Ražnatović iz „Ekspres inženjeringa“.
nastavak na sledećoj strani
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,