Jedna priča dolazi iz Holandije koju piše Politika. Lela je pobegla u inostranstvo zato što su je roditelji udali za najbogatijeg čoveka u tom delu Srbije. Pobegla je sa drugim čovekom koji je imao visoku poziciju u tadašnjem komunističkom sistemu u Jugoslaviji.
Kućno zvono ne bi bilo toliko bolno da mi kuvari nemamo običaj da popijemo pivo pre spavanja kako bi se koliko-toliko rashladili od vrelog roštilja na kome radimo do ponoći. Da nije tog hladnog piva ne bi se ohladili ni za sedam dana. Zvono je pritisla Lela. Čuo sam je kako galami: „Ajde bre, kasnimo na posao, ne mogu svaki dan zbog tebe da plaćam parking.“
Što je najgore i nema parkinga. Živim u samom centru Roterdama, tako da je nemoguće po podne naći slobodno mesto. Da ga rezervišem bilo mi je glupo, jer košta dosta novaca. Osim toga, Lela se uvek snađe sa njenom malom „fijestom” i parkira na trotoaru uz sam ulaz u zgradu.
I ovaj put sačekala me da se obučem, skuvam kafu i ponesem je u plastičnoj čaši, da je pijem usput. Tuširaću se na poslu jer radim u vrhunskom restoranu gde ima tuševa pre i posle posla i gde me čeka čista kuvarska odežda svaki dan. Ja sam šef kuhinje a Lela je moj prvi asistent.
nastavak na sledećoj strani
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
