Ja sam je tu zaposlio, zbog njenog auta ali i šarma pomešanog sa izuzetnom lepotom. Ceo restoran, počev od gazde, preko kelnera celi dan su zauzeti sa Lelom. Imala je ugljenu kosu i zelene oči kao moja baka Divna, a figuru cure od devetnaest godina.
Personal više nije obraćao pažnju na moje meso, salate i predjela. Nisu se više pravili pametni sa svojim besmislenim primedbama, kojima su hteli da pokažu svoje ugostiteljsko znanje pred gostima i gazdom. Sada su, ne samo nosili narudžbine, nego su stalno dežurali na šalteru da bi videli Lelu.
Radili smo u malom gradu, ali je restoran bivao sve puniji. U početku sam mislio da je to zbog mog ukusnog roštilja od svih vrsta mesa. Ipak, morao sam da se pomirim sa činjenicom da je to najviše zbog lepe Lele.
Kuhinja je bila otvorena i sve više su dolazili da vide Lelu kako odnosi meso sa roštilja na šalter. Mogli su da je vide u njenoj punoj lepoti. Što je najveći štos, Lela je sve to znala, ali je uporno i uspešno glumila naivnu ženu koja još nije dotakla četrdesetu.
Lela je pobegla u inostranstvo zato što su je roditelji udali za najbogatijeg čoveka u tom delu Srbije. Pobegla je sa drugim čovekom koji je imao visoku poziciju u tadašnjem komunističkom sistemu u Jugoslaviji.
nastavak na sledećoj strani