Novak Đokoviću povređeno je koleno tokom osmine finala protiv Fransiska Čerundola, ovog ponedeljka na Rolan Garosu. Zbog toga je oklevao da odustane, ali je na kraju pobedio u pet setova. Međutim, Srbin je danas čekao da vidi kako će njegovo telo reagovati na povredu i na njemu je bila teška odluka o tome da li će nastaviti da igra na ovom turniru, prenosi Lequipe. Danas je radio magnetnu rezonancu kolena i kako prenose francuski mediji, srpski teniser je odustao od daljeg takmičenja. Očito da povreda kolena nije slabe prirode.
-„Poslednjih nekoliko dana rekao bih da sam imao malu nelagodnost u desnom kolenu, ali ništa što bi me zaista zabrinjavalo. Igrao sam sa njim nekoliko turnira, bez problema do danas. Naravno, kasno finale u subotu nije pomoglo u spavanju i oporavku, ali sam se osećao veoma dobro kada sam ušao u meč, koliko sam mogao s obzirom na okolnosti i igrao sam veoma dobro u prvom setu. Kasnije, tokom igre sam se okliznuo, i to je uticalo na koleno. Bilo je bolno i tražio sam medicinski tajm-aut kako bi fizioterapeut mogao da dođe i da se pobrine za to. Izvuklo me je iz meča. Za dva i po seta nisam želeo da se upuštam u preduge mitinge. Svaki put kada sam morao da trčim na pad ili promenim pravac, nije mi bilo prijatno“, objašnjava Novak Đoković.
U jednom trenutku nisam znao da li da nastavim, da budem iskren. Uzeo sam lekove, a na kraju trećeg seta tražio sam još, maksimalnu dozu, koja je delovala posle 30 do 45 minuta. To odgovara kraju četvrte runde, kada su stvari krenule na bolje po mene, osećao sam se manje ograničenim u pokretima. I skoro ceo peti set bio je bezbolan. Ali efekti lekova neće dugo trajati. Mislim da ćemo sutra (utorak) uraditi dodatne testove. Videli smo doktora posle meča, bilo je nekih problema, videćemo. Ne mogu vam reći više u ovom trenutku.
-Neuobičajeni vremenski uslovi, sa puno kiše, teškom zemljom, vlažnošću, utiču na površinu. Što se tiče kvaliteta šljakastih terena, Rolan Garos je najbolji turnir, dobro poznajem ljude koji vode računa o tome, čak sam i razgovarao sa njima na treningu nekoliko sati pre meča. Ne znam šta su radili, da li su skinuli glinu, ali skoro da je nije bilo na terenu, a u toplijim uslovima postaje veoma klizavo. Okliznuo sam se previše puta, i to je neobično. Agresivan sam u pokretima, u promeni pravca, to je deo mog stila. Ali ovo je bilo previše.
„Da li se ova povreda mogla izbeći? Moguće.“
-Imao sam razgovor sa sudijom (Aurélie Tourte) da izgladim teren na svake dve ili tri promene strane, umesto da to bude samo na kraju setova. Pitala je službenike terena i sudiju da li je to moguće, a odgovor je bio ne. Ne upirem prstom ni u koga, ali samo želim da razumem. Ne vidim kako to može da ošteti teren, a naprotiv može da pomogne igračima smanjujući šanse za okliznuće. Kada se krećete tokom poena, pomerate glinu i možete završiti na mestima gde gline skoro da i nema. Moj tim takođe razgovara sa Rolan Garosom na ovu temu. To nisu normalni uslovi, sa kišom koju smo imali nedelju dana. Znam da mnogo rade, daju sve od sebe. Da, uspeo sam da pobedim, ali ne znam da li ću moći da igram sledeći meč.
-Kada se dogodila povreda, uzeo sam medicinski tajm aut i shvatio da intervencija fizioterapeuta nije toliko pomogla. Nisam mogao da budem 100%, da promenim pravac, da trčim po jastucima na kojima nisam mogao. Čak ni njemu nije bilo lako suočiti se sa igračem koji nije mogao da se pomeri dva seta i odjednom je počeo da igra dobro. Posle trećeg seta, zamolio sam doktora da dođe po neki dodatni lek. Stupio je na snagu nakon 45 minuta.
„Poslednjih dana smo posebnu pažnju posvetili kolenu, sa mojim fizioterapeutom, kao da smo imali osećaj da nešto može da se desi“, kaže Đković.
-To je pre oblik habanja. Bilo mi je neprijatno nekoliko nedelja, ali nisam osećao da me to ometa na terenu. Kada sam topao, nije bilo problema. Ali kada je bilo hladno, tada je bilo neprijatnosti. Posebnu pažnju smo poslednjih dana posvetili kolenu, kod mog fizioterapeuta, kao da smo imali osećaj da nešto može da se desi. Jedan pogrešan potez, jedno iskliznuće iz ravnoteže, i oslabljen deo mog tela je pretrpeo štetu.
-Igrao sam boćanje, i to je bila najnasilnija aktivnost koju sam radio, u šumi Boulogne, sa svojim prijateljima (smeh). Većinu vremena sam spavao, radio sam dosta fizioterapije, vežbi u vodi, što pomaže u smanjenju stresa na mišiće i zglobove. Dobro sam se zagrejao, prvi set je bio jako dobar. Nisam osetio da me poslednji meč fizički ograničava. Ali ono što se dogodilo bilo je nepredvidivo. Sada moram da prilagodim svoj rad sa svojim medicinskim timom da se fokusiram na svoje koleno.
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
