Sagovornik napominje da je teško reći o kojem broju potencijalnih vojnih obveznika iz dijaspore je reč, a što se tiče regruta koji su u Srbiji, on se nada da stručnjaci iz generalštaba Vojske Srbije „imaju sasvim jasne cifre na koliko ljudi mogu da računaju da će proći buduću zakonsku obavezu vojne obuke“.
Dragišić dodaje i da u našoj zemlji ima dosta mladića koji imaju i državljanstvo Hrvatske u kojoj je takođe uvedena zakonska obaveza služenja vojske, ali i da očekuje da većina njih onda kao zemlju u kojoj će morati da odsluže vojni rok izabrati Srbiju.
Uz patriotizam važan i autoritet države
Sem osećaja patriotizma koji bi trebao da bude jedan od osnovnih motiva za služenje vojske, kako za mladiće koji žive ovde, tako i za one u dijaspori, kako je već ukazao vojni analitičar Aleksandar Radić, prilikom pozivanja na odsluženje vojnog roka od presudnog značaja je autoritet države.
„Kada je reč o zakonskoj obavezi tu želje nema, odluku sprovodite s reči na delo. Ali, to upravo i jeste pitanje svih pitanja – da li država Srbija ima dovoljno snažan autoritet da prinudi mladića da ode na odsluženje vojnog roka. Jer, pričamo o obavezi koja se s mukom uspostavila i kada je uvedeno služenje vojnog roka, još u vreme industrijske revolucije. A kada je 1. januara 2011. godine u Srbiji obustavljeno obavezno služenje vojnog roka ukinut je jedan mehanizam kojeg će sad biti teško ponoviti“, pričao je Radić.
nastavak na sledećoj stranici