„Nemamo ništa, po dva-tri dana ne bude ni hleba. Deci za rođendan kupimo sok i naspemo svakom po pola čaše. Još se nije desilo gosti da nam dođu. Mnogo je teško”, bolno priča Elena, majka petoro dece. Kako živi porodica Marinković najbolje ilustruju slike u nastavku, stoga humanitarna organizacija Srbi za Srbe deli ovu priču i nada se da će se dobri ljudi pridružiti akciji prikupljanja sredstava.
Do porodice Marinković vode utabani tragovi siromaštva kroz selo Gornjani, opština Čučer–Sandevo, na obodu Skoplja u Skopskoj Crnoj Gori. Selo zaboravljeno u vremenu i prostoru, s ulicama nalik onima u žicom opasanom Orahovcu. Ceo krajolik nalikuje jedan drugome. Kako i ne bi kad su to nekada bili predeli pod istom vlašću naših svetih i prebogatih srednjovekovnih vladara.
Danas, potomci tih istih vladara, nadomak manastira Svetog Nikite, zadužbine Svetog Kralja Milutina, žive u rangu kmetova iz davnih vekova. Ogledalo naše i paradoks vremena!
Porodica, koju, pored Elene, čine još otac Boban i deca Marko (14), Boris (13), Nikolina (12), Filip (6) i Lazar (3), dočekala nas je ispred nedovršenog objekta koji nam je odmah privukao pažnju dok smo još koračali ka njima. Kad god pomislimo da smo videli sve moguće stupnjeve siromaštva, nanovo nas nešto demantuje!
„U ovom sobičku od 8 m2 svi živimo, jedemo i spavamo. Nemamo ništa više od toga. Nema ni kreveta, prokišnjava, teškoće su, nažalost, svakodnevne”, jada se namučeni Boban, koji izgleda bar desetak godina starije od datuma utisnutog u njegovoj ličnoj karti.
Zatočenici ove tamnice siromaštva, koji najviše ispaštaju, jesu ovi skromni mališani koji su nas posmatrali oborenih pogleda, prisluškujući naše razgovore. Uprkos razlici u dijalektu, ispričali su nam dosta toga.
nastavak na sledećoj stranici
Firma Gorana Kostića, „Trans solution“ traje već dugi niz godina na radost velikog broja zadovoljnih klijenata, među kojima je i