Pariz je poznat po svojim prelepim uređenim parkovima. Idealna su mesta za opuštanje, piknike i šetnju.
Luksemburški vrt (Jardin du Luxembourg): Jedan od najlepših vrtova u gradu, sa mirnim fontanama, cvetnim lejama i dečijim igralištima.
Park But-Šomon (Parc des Buttes-Chaumont): Park je izgrađen na strmom brdu i nudi neverovatan pogled na Pariz. Sadrži veštačko jezero, vodopad i hram Sibile.
Tilerije vrt (Jardin des Tuileries): Smešten između Luvra i Trga Konkord, ovaj istorijski vrt je savršen za šetnju.
Park de Vilet (Parc de la Villette): Veliki kulturni park na severu Pariza koji nudi mnogo besplatnih aktivnosti, uključujući otvorene bioskope tokom leta, koncerte i tematska igrališta.
Pozorišta, muzika i događaji
Iako je većina predstava i koncerata u Parizu plaćena, postoji nekoliko načina da uživate u kulturi besplatno.
Otvoreni koncerti i festivali: U toku leta, u raznim parkovima i na trgovima širom Pariza, održavaju se besplatni koncerti i festivali.
Fête de la Musique (21. jun): Jedan od najvećih muzičkih događaja u Francuskoj, kada se ulice Pariza pretvaraju u scenu za brojne besplatne koncerte.
Pozorišne predstave: Neka manja pozorišta, poput onih u kvartu Marais, nude besplatne predstave tokom proba. Pratite njihove društvene mreže kako biste saznali kada su probe.
PARIZ – Juče je u samom srcu Francuske, na znamenitom Srpskom vojničkom groblju u pariskom predgrađu Tije (Thiais), ispisana još jedna zlatna stranica našeg nacionalnog ponosa. Daleko od rodne grude, ali nikada bliži svojim korenima, okupio se veliki broj Srba, njihovih potomaka i francuskih prijatelja, kako bi dostojanstveno, u molitvenom tihovanju i patriotskom zanosu, obeležio
Nigde dijaspora nije tako specifična kao u Francuskoj. Dok su u Nemačkoj naši ljudi postali sinonim za preciznost i „fizikalisanje do penzije“, a u Švajcarskoj za sterilni red, Srbi u Francuskoj razvili su posebnu subkulturu. To je miks francuskog „šarma“, teškog rada na građevini ili u čišćenju, i balkanskog inata. Ovaj tekst ima cilj da
Kada se iz Pariza kreće za Srbiju automobilom, pred vama je ozbiljan put od oko 1.600 do 2.300 kilometara (u zavisnosti od rute i krajnje destinacije u Srbiji). Izbor rute uglavnom zavisi od toga da li više volite brzu vožnju bez ograničenja, planinske predele ili želite da izbegnete gužve na granicama. Evo detaljnog vodiča za
Kažu da čovek, kada ode u inostranstvo, ponese svoju domovinu u koferu. Ako ste Srbin u Francuskoj, taj kofer je poprilično težak – u njemu su i ponos na našu istoriju, i sećanje na bakinu kuhinju, ali i večita borba sa francuskom administracijom koja, ruku na srce, ponekad može da testira strpljenje i najvećih optimista.
PARIZ – U susret jednom od najvećih i najsvetijih srpskih praznika, u glavnom gradu Francuske biće održana svečana Vidovdanska akademija. Ova manifestacija se organizuje uz svesrdnu podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije, svedočeći o neraskidivim vezama matice i našeg naroda u svetu. Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa pariskog
Vidovdan – dan svetog zaveta, neprolaznog pamćenja i nepresušne duhovne snage srpskog naroda – i ove godine okuplja i ujedinjuje Srbe širom planete. Bez obzira na geografske razdaljine, reke i okeane koji ih dele od matice, Vidovdan za naš narod predstavlja nepomerivi duhovni svetionik i temelj nacionalnog identiteta. Posebno u dijaspori, ovaj praznik ima istorijsku
Ako ste ikada rezervisali jeftinu kartu preko niskobudžetnih kompanija poput Ryanair-a ili Wizz Air-a, sigurno vam je poznat onaj trenutak frustracije kada shvatite da doplata za običan mali kofer košta duplo više od same avio-karte. Evropska unija je odlučila da tome konačno stane na put. Posle više od deset godina žustrih pregovora, Evropski parlament i
Dokaz da naši ljudi u rasejanju ne zaboravljaju svoje korene, ali i da poseduju nesalomiv duh, hrabrost i zajedništvo, stiže nam pravo iz srca Alpa. Članovi Planinarskog društva „Karađorđe“ iz Pariza, koji svi do jednog žive i rade u predgrađima francuske prestonice, uspešno su izveli veličanstven poduhvat i osvojili vrh Balmenhorn u Italiji, na čak
Pad broja stanovnika u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana nije novina, ali je proteklih godina prerastao iz statističkog problema u nacionalnu i regionalnu krizu prvog reda. Zvanični podaci za Srbiju pokazuju da je broj stanovnika pao na oko 6,64 miliona. Dugoročne projekcije Republičkog zavoda za statistiku (RZS) upozoravaju da bi, ukoliko se ovi trendovi
Од imenovanja Vladimira Kokanovića na čelo Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, oseća se izuzetno jaka dinamika u radu i primetno približavanje matice našem narodu u rasejanju. Kroz novi i inovativni serijal pod nazivom „Mit ili istina“, direktor Kokanović direktno odgovara na ključna pitanja i rešava dugogodišnje nedoumice koje prate status i
