Nakon umetničkog programa usledili su govori predstavnika udruženja i Ambasade Srbije. Prvi je govorio Nenad Stojanović, predstavnik udruženja „Kraljevina Srbija“:
„Kada bi svakoj srpskoj žrtvi paloj u Prvom svetskom ratu odali poštu minutom ćutanja, potpuna tišina bi trajala 866 dana, 6 sati i 35 minuta. Skoro dve i po godine bez reči. Srbija je skupo platila slobodu. Ovakva sveta mesta, rasuta na sve strane Evrope, pa i šire, dokaz su da su Srbi slobodarski narod i da ne žele da daju život za slobodu ne samo Srbije, već i cele Evrope. Po muci se poznaju prijatelji. Naša dva naroda su to pokazala i dokazala. O tome svedoče zajednički grobovi, simbol jednog vremena kada se pomešanom krvlju ispisivala priča o prijateljstvu dva naroda koje ne sme da se zaboravi i treba da služi kao primer za buduće generacije“.
Konzulka Republike Srbije u Parizu, Anđelka Šimšić, u svom obraćanju je naglasila značaj sećanja na one koji su položili živote za slobodu:
„U ovom strašnom sukobu, Srbija je podnela neprocenjivo velike žrtve. Gotovo svaki deseti vojnik u Prvom svetskom ratu bio je Srbin. Među njima i deca, kao što je bio osmogodišnji Momčilo Gavrić, šesnaestogodišnji Dušan Đonović i mnogi drugi. Đaci i studenti borili su se rame uz rame sa srpskom vojskom, kao dobrovoljci, junaci i patriote. Ovaj dan podseća nas na položene žrtve i našu trajnu odgovornost da se ta stradanja ne ponove“.
Saša Pešić, predstavnik udruženja „Svi Srbi u Parizu,“ istakao je vrednost očuvanja mira i prijateljstva između Srbije i Francuske:
„Ovaj dan nije samo prilika da se setimo onih koji su stradali, već i da obnovimo obavezu da čuvamo mir i bratstvo između najvećih saveznika. Francuska i Srbija nisu samo sveznici, mi smo prijatelji po izboru i braća po duhu. U srcu našeg prijateljstva leži zajednički ideal slobode, časti i međusobnog poštovanja. Suočeni s novim izazovima i brzim promenama u svetu, Francuska i Srbija imaju važnu odgovornost, ne samo da očuvaju, već i da unaprede ovo vekovno prijateljstvo“.
Venci su potom položeni u ime brojnih srpskih udruženja, lokalnih zajednica i organizacija iz Francuske i Crne Gore. Jedan od venaca položio je Aleksandar Franeta, predstavnik opštine Budva, a prisutan je bio i bivši ministar u crnogorskoj vladi, Aleksandar Stijović. Srpska i francuska zajednica u Parizu ponovo su podsetile na značaj međusobnog prijateljstva koje traje od zajedničke borbe u Prvom svetskom ratu.
I dok su u Tijeu trajale ove svečanosti, u Parizu je održana centralna ceremonija kod Trijumfalne kapije, na kojoj je prisustvovala i ambasadorka Republike Srbije, Ana Hrustanović:
„Bila mi je čast i privilegija da predstavljam Republiku Srbiju na ceremoniji obeležavanja Dana primirja. Francuski i srpski narod vezuje duboko prijateljstvo još iz Prvog svetskog rata, kada su se zajedno borili, rame uz rame, na Solunskom frontu. Naše zajedničko nasleđe hrabrosti i solidarnosti i danas služi kao temelj snažnih veza između dveju zemalja“.
Komemoracija u Tijeu završena je pozdravljanjem zastavnika, a okupljeni su se nakon toga zadržali na skromnom posluženju, gde su se delila sećanja na slavne pretke i razgovaralo o zajedničkim vrednostima i neraskidivom prijateljstvu.