Posle teških i krvavih borbi na Kajmakčalanu, gde su srpski vojnici po snegu, vetru i ledu probili neprijateljske položaje i osvojili visove po cenu ogromnih žrtava, otvoren je put prema unutrašnjosti Makedonije. Umorna, ali nepokolebljiva srpska vojska nastavila je napredovanje, noseći sa sobom ne samo oružje, već i veru da će uskoro kročiti na tlo svoje otadžbine.
Jesen 1916. godine bila je vreme neprekidnih borbi i iscrpljujućih marševa. Srpske trupe, rame uz rame sa savezničkim francuskim jedinicama, probijale su se kroz blatnjave planinske staze, dok je artiljerija neprekidno tukla neprijateljske položaje. Kiša, hladnoća i bolest kosile su vojnike, ali borbeni moral ostajao je nesalomiv. Svaka osvojena kota bila je plaćena krvlju, a svaka pobeda dolazila posle dana i noći provedenih u rovovima i pod granatama.
U bitkama kod Gruništa, Skočivira i na visovima iznad Bitolja, srpska vojska pokazala je neverovatnu izdržljivost. Protivnik, sastavljen od bugarskih i austrougarskih jedinica, branio je položaje žestoko, ali srpski juriši, vođeni rečima svojih komandanata i sećanjima na izgubljenu domovinu, nisu prestajali. Komandant Prve armije, vojvoda Živojin Mišić, i pored ranjavanja i ogromnih gubitaka, nije dozvolio da se ofanziva zaustavi.
nastavak na sledećoj stranici
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,