Goran Šarić, hrvatski istoričar, napisao je svoje viđenje stvari u vezi diskvalifikacije Novaka Đokovića sa US Open-a. Mi vam ga prenosimo u celosti.
– Da li zapadnjake boli loptica ili Nole? Tog 22. maja bila je subota i jedan dvanaestogodišnjak slavio je rođendan, veselo igrajući tenis sa prijateljima dok su mu iznad glave prolazili vojni avioni koji su više od 2 meseca svaki dan bombardovali njegovu zemlju. Ali on se nije plašio, kao što se nisu plašili ni svi oni građani koji su tih dana u majicama na metu dežurali na mostovima, kao što se nije plašio ni Milenko Pavlović kad se sam u neispravnom migu zaleteo na NATO eskadrilu.
U malom Noletu probudila se ta iskra prkosa, ona srpska potreba da se pod bilo koju cenu stane na crtu nepravdi. Godinu dana kasnije otišao je u Minhen, u tenisku akademiju čuvenog hrvatskog trenera Nikole Pilića: – Još tada sam znao da će Novak biti prvi – prisećao se kasnije Pilić. Već sa 14 godina Đoković je bio trostruki prvak Evrope – u singlu, dublu i ekipno. 2008. osvaja Austalian open sa samo jednim izgubljenim setom u celom turniru. 2011. vezao je 43 pobede za redom što je neviđen skor u svetu tenisa i osvojio deset turnira, od kojih tri grend slema među kojima i Wimbledon i pet Masters turnira. 2012. dobija prestižnu nagradu Lauresu, kao najbolji sportista sveta. 2013. nastavlja sa uspesima, već je 100 nedelja prvi na ATP listi.
Usledili su brojni trofeji, pa povrede i zasićenje, a onda je Đoković pokazao vrlinu koja krasi one najveće – povratak nakon pada. Ponovno osvaja Vimbldon i vraća se na prvo mesto, ono koje mu pripada. Naš narod kaže da vam ljudi sve mogu oprostiti osim uspeha. Zapad ne boli loptica koja je pogodila sudiju u vrat. Isto su uradili Aljaž Bedene pre deset dana u NJujorku i Rodžer Federer pre devet godina na Australian openu, pa nisu bili kažnjeni. Zapad boli što jedan Srbin, Balkanac, “inferiorna rasa” pobeđuje u njihovom “gospodskom sportu” kojeg lažni engleski džentlmeni (ako neko misli da su Englezi gospoda, nek dođe na Zrće) igraju u belim rukavicama. Oni koji su izgradili carstva na muci i krvi Indijanaca, crnaca, Aboriđina, Indijaca, oni koji su vršili kulturocide po celoj kugli zemaljskoj (jer kad Pink panteri ukradu jednu sliku to je kriminal, a kad zapadnjaci pokradu svo blago Inka ili Egipćana, to je ljubav prema umetnosti), oni se obuku u belo i uživaju u tenisu. I svaki put njihove favorite u koje su uloženi milioni evra pobeđuje jedan skroman Srbin.
To što taj Srbin ne veruje u njihove verzije istorije, u prisline vakcinacije i đubre koje nam šalju pod etiketom prehrambenih artikala još su mu dodatne “mane”. – Nole je najpotpuniji čovek kojeg sam u životu upoznao – rekao mi je Semir dok smo stajali u podnožju bosanske piramide Sunca. Nisam mogao, a da se ne složim sa tim rečima Svoju veličinu Novak je pokazao toliko puta da mi knjiga ne bi bila dovoljna da sve opišem, njega nije zanimalo sebično gomilanje evra i dolara, on je skupljao ono blago za koje Isus kaže da mu rđa i moljci ne mogu ništa – pomagao je u tišini ne samo Srbima, već i Hrvatima (više nego većina hrvatskih sportista), Bošnjacima, slao pomoć u razne delove sveta.
Za mnoge od njegovih humantiranih akcija možda nikad nećemo ni saznati. Đoković je arhetip savršenog Srbina, spoj istinske duhovnosti, predanog fizičkog rada, humanitarnog aktivizma i uspeha u svom poslu. Srbija neće biti velika onda kad njene karte budu iscrtavali kafanski nacionalisti koji liče na četnike iz Bulajićevih filmova. Niti dok se narod bude zaluđivao zadrugama i sultanovim ženama. Srbija će biti velika onda kad bude kao Nole. Kada se vrati svojoj pravoj istoriji i istinskoj svetosavnoj duhovnosti. Tada će srpski uspesi zaboleti zapad kao Novakova loptica – stoji u tekstu istoričara Gorana Šarića“
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu
