Dok se zvanični Vašington sve više približava Moskvi, evropski lideri šalju najjasnije signale do sada: Evropa je spremna na direktan dijalog sa Rusijom kako bi se okončao rat u Ukrajini i oblikovala buduća bezbednosna arhitektura kontinentа piše Euronews.
Nakon višemesečnih oklevanja, unutrašnjih podela i rasprava, evropska diplomatija pravi ključni zaokret. Suočeni sa strahom da bi Sjedinjene Američke Države mogle same da odlučuju o sudbini evropske bezbednosti, lideri Evropske unije i njenih partnerskih zemalja sve otvorenije pokazuju spremnost za direktne razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Prvi konkretan korak načinili su finski predsednik Aleksander Stub (Alexander Stubb) i norveški premijer Jonas Gar Støre (Jonas Gahr Støre), koji su u utorak telefonom razgovarali sa Putinom o mogućem obnavljanju mirovnog procesa. Iako dvojica nordijskih lidera nisu imala zvanični mandat da govore u ime cele Evrope, njihov potez ih je trenutno pozicionirao kao ključne evropske sagovornikе. Prema saopštenju iz KremLja, trojica lidera su se dogovorila da u budućnosti održe direktne telefonske kontakte.
Evropska delegacija putuje u Abu Dabi: Prvi put svi za istim stolom?
U isto vreme, Evropska komisija i Evropski savet užurbano pripremaju zajednički tim visokih zvaničnika koji bi trebalo da učestvuje na narednom krugu pregovora u Abu Dabiju početkom novembra. Očekuje se da će delegaciju predvoditi Bjern Sajbert (Björn Seibert), uticajni šef kabineta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
„Čvrsto smo opredeljeni ne samo za okončanje rata, već i za postizanje pravednog i trajnog mira. To je naš cilj i stav koji zastupamo u tekućim razgovorima“, potvrdio je portparol Evropske komisije.
Ono što je posebno značajno jeste da Brisel sada otvoreno zagovara multilateralni format pregovora. To bi značilo da se za istim stolom istovremeno nađu predstavnici Evrope, Ukrajine, SAD i Rusije — scenario koji se do sada nije dogodio u mirovnom procesu. Za razliku od ranijih situacija kada je Moskva odbijala evropsko učešće, ruska strana ovog puta deluje zainteresovano. Jurij Ušakov, blizak saradnik Vladimira Putina, nedavno je izjavio da „nije dovoljno razgovarati samo sa Kijevom, već sa celom Evropom koja ga podržava“.
Duboke podele unutar Evropske unije
Ideja o prekidu diplomatske izolacije Rusije, koja je uvedena u februaru 2022. godine, godinama je delila evropske prestonice:
Zagovornici dijaloga: Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni još ranije su pozivali na otvaranje kanala komunikacije. Njihov stav vremenom su podržale Austrija, Belgija, Bugarska, Češka, Luksemburg i Slovačka, smatrajući da su ulozi preveliki da bi Evropa ostala po strani.
Protivnici popuštanja: Nemačka, Poljska, Švedska, Danska i baltičke zemlje oštro se protive ovom pristupu, upozoravajući da se maksimalistički ciljevi Rusije nisu promenili od prvog dana rata.
Razmimoilaženja su već vidljiva. Danska premijerka Mete Frederiksen izrazila je veliku skeptičnost prema samostalnoj inicijativi Finske i Norveške, dok je poljski premijer Donald Tusk upozorio Stuba i Størea na oprez, naglasivši da „niko ne bi trebalo da gaji iluzije o lakom postizanju sporazuma sa Moskvom“.
Zašto Evropa menja strategiju? Pritisak Vašingtona i strah od kapitulacije Kijeva
Glavni razlog zašto Evropa menja svoj dosadašnji stav jeste nagla promena kursa u Vašingtonu. Dok su evropski saveznici donedavno računali na čvrst stav SAD, iznenadni potezi administracije Donalda Trampa izazvali su pravu paniku u Briselu.
SAD su nedavno ušle u dogovore sa Moskvom u vezi sa trgovinom dizelom, ukinule pojedine dugogodišnje sankcije i otvoreno zatražile nove izbore u Ukrajini. Dodatni alarm u Evropi upaljen je kada su SAD nakratko ograničile Ukrajini pristup satelitskoj mreži Starlink i sistemima za rano upozoravanje — ključnim elementima ukrajinske odbrane. Iako su ti sistemi obnovljeni nakon hitnog sastanka u Oslu, Evropljani su shvatili da je scenario u kom Vašington nameće Kijevu diktirani mir postao realnost.
Osim toga, u Briselu raste zabrinutost zbog tajnih pregovora SAD i Rusije koji obuhvataju i ekonomska pitanja: imovinu Lukoila, nuklearnu tehnologiju, tečni prirodni gas (LNG) sa Arktika, pa čak i potencijalno ponovno pokretanje gasovoda Severni tok i odmrzavanje ruske imovine.
Zima, blokada Crnog mora i migrantski strah
Za Evropu, američki poslovni pristup problemu zanemaruje ključni uzrok rata — Putinovu fiksaciju na teritorijalna osvajanja. Pored toga, blokada trgovinskih puteva u Crnom moru i predstojeća teška zima u Ukrajini prete da izazovu novi, masovni talas izbeglica ka zapadu Evrope.
Potreba za prekidom vatre, makar u Crnom moru i na energetskoj infrastrukturi, nikada nije bila hitnija. Svesna da će Putin u zamenu za ustupke tražiti dodatno ublažavanje sankcija, Evropa je shvatila da više ne sme biti posmatrač.
Kako je norveški premijer Støre sažeo:
„Ako polazimo od pretpostavke da je komunikacija američke administracije sa Moskvom jedini kanal za raspravu o Ukrajini bez prisustva Ukrajine, onda svako ima pravo na to mišljenje. Ali ja smatram da je od presudne važnosti da se čuju i drugi glasovi.“
