Viktor Orban na čelu UN? Plan administracije Donalda Trampa izazvao lavinu kritika u Evropi

Ideja da bivši mađarski premijer Viktor Orban bude kandidat Sjedinjenih Američkih Država za novog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, prema pisanju The Wall Street Journal-a, podigla je ogromnu buru na međunarodnoj sceni. Dok Vašington, Moskva i Peking navodno naginju ovoj opciji, evropski zvaničnici i lideri oštro kritikuju ovaj predlog.

Mogućnost da preuzme kormilo Ujedinjenih nacija verovatno ne bi pala na pamet samom Viktoru Orbanu, ali jeste, po svemu sudeći, nekim zvaničnicima u administraciji Donalda Trampa. Aktuelni generalni sekretar UN, Antonio Guteres (António Guterres), završava svoj desetogodišnji mandat na čelu organizacije krajem 2026. godine.

Prema informacijama koje je u nedelju, 25. oktobra, objavio američki dnevni list The Wall Street Journal, Sjedinjene Američke Države su navodno stupile u kontakt sa mađarskim liderom desnice sa ovom idejom. Izvori iz tri različite zemlje potvrdili su ove navode za američki list, uz napomenu da projekat još uvek čeka konačnu validaciju.

Kandidatura Viktora Orbana već sada može da računa na tihu ili otvorenu podršku Kine i Rusije – dveju stalnih članica Saveta bezbednosti UN, uz SAD, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Oštre reakcije u Evropi: Od „smešnog“ do poziva na veto

Iako ove države nemaju moć da samostalno imenuju generalnog sekretara, kao stalne članice Saveta bezbednosti raspolažu pravom veta, čime mogu da obore bilo koju kandidaturu koja nema njihov konsenzus.

Vest o mogućoj Orbanovoj kandidaturi izazvala je niz burnih reakcija širom sveta.

„Pre samo nekoliko trenutaka bio je kandidat za predsednika Evropske komisije. Ovo mi deluje podjednako smešno kao i ta prva glasina“, izjavio je poljski premijer Donald Tusk, a prenosi američki medij Politico.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrij Sibiha (Andriy Sybiha), takođe je reagovao oštrom ironijom na društvenoj mreži X:

„Siguran sam da bi Viktor Orban, kao generalni sekretar UN, znao kako da iskoristi svoj prefinjeni talenat za ulaganje veta i ucenjivanje, stečen godinama unazad dok je minirao krupne odluke Evropske unije… Mogli bismo ostatku sveta da prenesemo naše dragoceno iskustvo: ono koje se sastoji u tome da ga u pravom trenutku odvedemo na kafu.“

Sličnog je mišljenja i poznati francuski novinar i predsednik Upravnog odbora organizacije Reporteri bez granica (RSF), Pjer Aski (Pierre Haski), koji je na mreži X poručio:

„SAD predlažu da Viktor Orban bude zajednički kandidat Vašingtona, Moskve i Pekingu za mesto generalnog sekretara UN. Nadam se da će u tom slučaju Francuska imati dovoljno hrabrosti da uloži veto.“

Aski je dodao i da iznenadna poseta Viktora Orbana Parizu, održana 23. oktobra, „odmah dobija sasvim novu dimenziju“ u svetlu novih saznanja iz Vašingtona. Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski takođe je nedvosmisleno poručio da Poljska neće podržati ovu kandidaturu.

Ludi, ali realni plan Vašingtona?

Kritike na račun ovog plana stižu i iz redova međunarodne zajednice i civilnog sektora. Evropska poslanica Katen Van Brempt (Kathleen Van Brempt) oštro je osudila potencijalni američki manevar:

„Godinama je Viktor Orban nemilosrdnim napadima unižavao vladavinu prava, slobodu medija, ljudska prava, demokratiju i međunarodno pravo u sopstvenoj zemlji. A sada ga predlažu da vodi UN. To dovoljno govori o stavu Donalda Trampa, Vladimira Putina i Kine prema međunarodnom pravu i njegovim institucijama.“

Sa druge strane, kongresmen Don Bekon (Don Bacon) ocenio je potencijalnu američku podršku Orbanu kao „veoma loš izbor“. Ipak, sagovornici The Wall Street Journal-a iz američkih administrativnih krugova tvrde da ova ideja nije šala. Prema rečima jednog američkog zvaničnika, bivši mađarski premijer predstavlja „savršenog MAGA konzervativnog kandidata iz snova“ (aluzija na Trampov pokret Make America Great Again).

Američki zvaničnici procenjuju da bi Orban „komotno“ mogao da obezbedi osam glasova od devet minimalno potrebnih u Savetu bezbednosti kako bi zvanično ušao u uži izbor za generalnog sekretara.

Podsećanja radi, od 2010. do 2026. godine, suverenistički lider Mađarske uspeo je da u potpunosti potčini pravosuđe, medije i prilagodi Ustav svojim političkim ciljevima, uz konstantne i otvorene sukobe sa birokratijom u Briselu. Bitka za naslednika Antonija Guteresa na čelu svetske organizacije očigledno tek počinje.