KRAJ ŽIVOTA OBELEŽEN PORODIČNIM SUKOBIMA
Alain Delon je takođe zablistao kao avanturistički filmski heroj u filmu „La Tulipe noire” Kristijana-Žaka, sa Virnom Lisi, koji je doživeo svetski uspeh, posebno u Sovjetskom Savezu sa 47 miliona pregleda.
Zvezda je uživala u muzičkom uspehu sa Dalidom zahvaljujući njihovom duetu „Paroles… Paroles…“, objavljenom 1973. godine, koji je bio na top listama u nekoliko zemalja, posebno u Meksiku, Portugalu i Japanu.
Njegova karijera je poprimila međunarodnu dimenziju, što ga je dovelo do snimanja u Velikoj Britaniji u filmovima „Žuti rols-rojs” (1964) Entonija Askita i „Motocikl” (1968) Džeka Kardifa, a u Americi u filmovima kao što su „ Ubice iz San Franciska” (1965), „Evo nas, Teksas” (1966) i „Centurioni” (1966). Uprkos brojnim ponudama i nominaciji za Zlatni globus kao muško otkrovenje godine, odlučio je da ne nastavi karijeru u Holivudu.
Od svog debija, Alen Delon je nagrađivan u mnogim zemljama za celu svoju karijeru, primivši Cezara u Francuskoj za najboljeg glumca 1985. i Zlatnu palmu u Kanu 2019.
Malo prisutan na bioskopskim platnima od kraja 1990-ih, kraj života ikone obeležio je „rat“ između njegove dece, nekoliko godina nakon njegovog moždanog udara. Njegovi sinovi, Entoni i Alen-Fabijen, optužili su svoju sestru Anučku da želi da manipuliše njihovim ocem tako što će ga vratiti u Švajcarsku iz poreskih razloga, dok je ona tvrdila da želi da nastavi da ga leči u Švajcarskoj kako bi sačuvao njegovo zdravlje.