Godine 1945, svi punoletni građani Narodne Republike Makedonije sa srpskim prezimenima na -ić, ali i drugim srpskim prezimenima, bili su prisiljeni da u prisustvu Titove narodne milicije popune formulare ili, pod pritiskom, daju „lične deklaracije“ kojima su se odricali svojih srpskih prezimena i prihvatali nova, „makedonska“ prezimena na -ski, -ov, -ev i slična.
U tekstu se dalje navodi da su Titova makedonska Udba i narodna milicija obilazile sva naselja, od najzabačenijih sela do glavnog grada Skoplja, kako bi sproveli ovu naredbu. Stanovnici su bili izloženi pretnjama, hapšenjima, fizičkom nasilju i ucenama, a oni koji nisu promenili prezimena rizikovali su svoj život, torturu i hapšenje, kao i ugrožavanje prosperiteta svojih porodica.
Na ovaj način, tvrdi se u tekstu, Tito i komunisti su od Srba u Makedoniji stvorili današnje „Makedonce“. Zaključuje se da su mnogi potomci tih Srba, danas poznati kao Severni Makedonci, svesni svojih starih srpskih prezimena i porodičnih slava, ali većina njih ili živi u zabludi da su im „srpski okupatori nametnuli prezimena“, ili nemaju hrabrosti da vrate svoja stara prezimena i priznaju svoje srpsko poreklo.
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
