Rasističke uvrede protiv fudbalera Luke Dinja posle meča Francuska – Španija: tišina umesto osude

Šta bi se desilo da je neko na društvenim mrežama napisao: „Uklonite tog crnog fudbalera, zbog njega smo izgubili“? Sigurno bi usledio skandal svetskih razmera, naslovne strane, osude političara, hitne konferencije za štampu i kampanje protiv rasizma. Međutim, kada se isto dogodi u obrnutom smeru – kada je Lucas Digne, pored Rabioa jedini belac u timu, meta uvreda poput „Sale blanc de merde“ ili „Ne želim više belca u reprezentaciji“ – reakcije su daleko tiše. Da se razumemo, bilo koja vrsta rasizma i diskriminacije je nedopustiva i za osudu je.

Zašto se o ovome malo govori? Zašto se ćuti?

Slučaj Lucas Digne

Nakon poraza Francuske od Španije u polufinalu Svetskog prvenstva, Digne je postao žrtva talasa uvreda na društvenim mrežama. Njegova greška kod penala bila je povod da se protiv njega pokrene kampanja mržnje, ali ne samo sportska – već rasistička. Poruke su ga targetirale isključivo zbog boje kože: „Uklonite ovog belca…“, „Ne želim belca u reprezentaciji“.

Tišina institucija i medija

Za razliku od slučajeva kada su tamnoputi igrači bili meta uvreda, reakcije političara, medija i organizacija protiv rasizma bile su minimalne. Jedan od retkih koji je javno reagovao bio je poslanik Julien Odoul, koji je ukazao na „dvostruke standarde“: kada su uvrede usmerene protiv crnih igrača, reakcije su burne; kada su protiv belog igrača, nastaje „tišina“.

Ova tišina otvara ozbiljno pitanje: da li se u Francuskoj rasizam posmatra selektivno, zavisno od toga ko je žrtva?

Analiza društvenog konteksta

Francuska se decenijama predstavlja kao zemlja jednakosti i borbe protiv diskriminacije. Međutim, društveni diskurs pokazuje da se pojam „rasizam“ često koristi jednostrano. Rasizam protiv belaca se minimizira, relativizuje ili ignoriše, dok se rasizam protiv manjina tretira kao nacionalna kriza.

Razlozi za to mogu biti višestruki:

• Politička osetljivost: francuske vlasti žele da pokažu da štite manjine, pa se fokus stvara na njima.

• Medijska dinamika: uvrede protiv crnih igrača privlače globalnu pažnju, dok se uvrede protiv belaca ne uklapaju u dominantni narativ.

• Ideološki okvir: deo javnosti smatra da „rasizam protiv belaca“ nije isto što i rasizam protiv manjina, pa ga ne tretira ozbiljno.

Zaključak

Slučaj Lucas Digne pokazuje da francusko društvo ima problem sa doslednošću. Ako je rasizam neprihvatljiv, onda mora biti neprihvatljiv u svim oblicima – bez obzira na boju kože žrtve. Ignorisanje uvreda protiv belaca ne samo da stvara osećaj nepravde, već i potkopava samu ideju jednakosti.

Francuska se suočava sa pitanjem: da li je spremna da prizna da rasizam postoji u svim pravcima, ili će nastaviti da ćuti kada žrtva nije „uobičajena“?