Poslednje dve godine donele su značajan porast cena ugostiteljskih usluga u Srbiji, sa prosečnim povećanjem od preko 25 odsto. Na formiranje cena u restoranima ne utiču samo skuplji sastojci, što je problem koji Srbija deli sa mnogim evropskim zemljama, već i rast troškova energije, goriva, plata zaposlenih i zakupa prostora. Konačna cena zavisi i od kupovne moći građana, koja određuje koliko su spremni da plate za izlazak u restoran, piše Danas.
Neko bi pomislio da će poskupljenja oterati građane iz kafana, ali sudeći po podacima Zavoda za statistiku, za prvih sedam meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle promet se povećao za 22. odsto. kada se isključi godišnja inflacija, opet imamo i realni rast prometa od 10 odsto.
Ipak, indeksi i procenti su jedno, a praksa je drugo, pa smo istraživali koliko košta ručak u nekoliko većih gradova Srbije. Za početak, teško je doći do prosečne cene i hrane i usluge, jer mnogo zavisi od lokacije, reputacije, luksuza, odnosno ambijenta, menija itd.
U Beogradu se može jesti na mestima sličnijim brzoj hrani nego restoranu do luksuznih restorana sa Mišlenovom preporukom. U proseku 10 ćevapa može da se pojede za od 800 do 1.200 dinara, biftek od 1.800 pa do 3.500 dinara, losos na žaru od 1.400 do 1.600 dinara.
Teleća čorba košta od 340 do 500 dinara, a slična je cena i na primer, šopske salate. Kupus salata košta od 200 pa do 400 dinara.
nastavak na sledećoj stranici
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
