Srbija još nije, niti će uskoro biti, u Evropskoj uniji da bi morala odmah da prilagođava politiku. Imam utisak da sugerišete da bi zbog toga moglo da bude posledica. Ima li ih?
Ne stavljam ja to u kontekst posledica, već govorim da ovo nije stara Rusija, Rusija iz devedesetih, ovo je sasvim nova situacija, Rusija koja se ponaša protivzakonito i Rusija koju većina civilizovanog sveta osuđuje. To je pitanje za Srbiju. Ako pogledate Evropu, vrlo malo zemalja, čini mi se samo Belorusija i Srbija nisu Rusiji uvele sankcije. To je pitanje, da li Srbija želi da ostane u tom društvu. Mnogo zemalja je uvelo sankcije i to ih košta. Pitanje je da li sankcijama mogu uticati na ponašanje Rusije, ali su ih ipak uvele jer razumeju da treba da budu ujedinjene i da se suprotstave onome što Rusija radi.
Način na koji Vi to opisujete zvuči kao da možete uvesti sankcije ili ne, nema pritiska. A mi to ne osećamo tako?
Osećaj koji vi imate ovde je da ljudi vide šta se događa u Rusiji. Sada svakodnevno vidimo kako Rusija napada civilnu infrastrukturu. To nema veze sa ukrajinskim oružanim snagama. Jednostavno je to napad na civile. I sve više ljudi se pita da li je održivo da nema sankcija. Da se ignoriše sloga oko toga šta Rusija radi. Srbija je jasno osudila Rusiju, ali očekivanje je, i ne bih rekao da se bazira na pretnji već na analizi situacije, da se Rusija ne ponaša onako kako bi civilizovana zemlja trebalo da se ponaša.
Kada tako kažete zvuči kao ‘radite šta hoćete, neće biti posledica’. Ali nama se čini drugačije, između redova čitamo da bi posledica bilo?
Ne mislim da iko preti Srbiji po ovom pitanju, ali mislim da druge države traže od Srbije da se izjasni. Da li ćete sedeti na ogradi između dobra i zla, da li je tu mesto vašem nacionalnom interesu. Ljudi postavljaju teška pitanja. Ali napravio bih razliku između postavljanja teških pitanja i pretnji Srbiji. Niko ne preti Srbiji sem Rusije, u pogledu snabdevanja energijom. To je pretnja Srbiji.
nastavak na sledećoj strani