Kako ističu, i rast inflacije je doveo do toga da su svi ključni makroekonomski pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. „Na kraju na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, zaključuju.
Prema podacima Evrostata, u 2021. godini privatne doznake iz inostranstva i uplate iz inostranstva na ime kompenzacije zaposlenih činile su 7,2 odsto BDP-a Srbije. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.
U Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake koji Narodna banka Srbije vodi od 1. juna 2020. godine registrovano je preko milion i sto hiljada korisnika koji su primili novac i skoro petsto hiljada korisnika koji su novac poslali u inostranstvo.
Gledajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake su značajni deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini 10, Albaniji 9,4, Hrvatskoj 7,3 odsto, a u Severnoj Makedoniji 3,5 odsto.
Razmena novca se odvija i unutar granica Evropske unije u kojoj je 56 odsto novčanih transfera obavljeno među samim članicama. Odatle je u 2021. godini u treće zemlje kroz privatne doznake isplaćeno ukupno 37,7 biliona evra. Najviše tog novca je isplaćeno u Afriku i to osam biliona evra, zatim u azijske zemlje 7,8 biliona evra, a 7,1 bilion evra u zemlje Evrope koje nisu članice unije.
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,
