SRBI NE PRAŠTAJU NEUSPEH: Piksi na stubu srama posle nule protiv Kameruna

Velika frustracija posle nerešeno odigrane utakmice reprezentacije Srbije protiv Kameruna. Imali su srpski reprezentativci sve, rezultat od 3:1, igru, šanse ali kako samo mi to znamo i umemo, od gotovog smo napravili veresiju. Velika pobeda nam se smešila a onda prekid filma koji može da režira samo fudbal. Ovog puta na našu štetu.

Odmah posle poslednjeg zvižduka sudije krenula je salva kritika javnosti, uperena protiv reprezentacije, a ponajviše protiv selektora Dragana Stojkovića Piksija. I običnom gledaocu je bilo jasno da posle 3:1 treba skoncentrisati snage na mirniju igru, bez vakuma između linija, tražiti šansu iz kontranapada…uz adekvatne izmene u tim trenucima, Srbija je tako mogla samo da poveća prednost. Ali možemo reći da je sada lako biti selektor kada se sve završilo. Mada posle 3:1, da ne treba srljati, bilo je očigledno.

Očigledno je moralo biti za selektora Stojkovića jer se jedini on u tom trenutku pitao. Zato je na tom mestu i zato je plaćen za to što radi. On nije reagovao, a kada neće onda neće pa su kola krenula nizbrdo. Ogromne zasluge ovaj slavni srpski fudbaler ima za vraćanje duha reprezentaciji i to niko ne poriče. Prvi u grupi ispred Portugala, sjajne igre u Ligi nacija se ne zaboravljaju a onda početnička greška. Da li je to vezano za činjenicu da Piksi nije trenirao ni jedan veliki Evropski klub do sada? Ili možda mi i ne znamo da igramo turniski tip takmičenja jer i 2006, 2010 i 2018 nismo prošli grupu uz samo dve pobede?

Drvlje i kamenje javnosti prema selektoru i dalje traju. Srbi ne praštaju neuspeh a svako je selektor za sebe. A iskreno rečeno, ovoga puta imaju i pravo. Toliko dugo čekano Svetsko prvenstvo, tolika euforija među igračima i navijačima („dajte Brazil da se igramo“), donela je još jedno veliko razočarenje. I sve to boli. Jer želimo da vidimo naše u osmini finala. Želimo da nam svaka utakmica bude kao finale. Željni smo da nas naši fudbaleri usreće.

nastavak na sledećoj strani