Rekli su „ne“ Turcima, „ne“ Austrougarima, ustali su protiv nemačke okupacije, i protiv Staljina 1948. Nikada nisu hteli ni u jedan savez, ni u jedan pakt, niti van svojih granica.Na Kosovu su stali protiv Otomanskog Carstva da zaštite Evropu. Posle su ustali protiv Austrougarske da zaštite svoju veru. Nema carstva ni sile protivkoje se nisu digli.Ubili su cara Murata i prestolonaslednika Ferdinanda, i sopstvenog kralja su obezglavili kad je hteo da ih podjarmi austrougarskom politikom.
Zanimljivo je, takođe, da su u momentima svih svojih krvavih istorijskih stradanja uvek ostajali bez svojih saveznika. Na bojnom polju su pobeđivali,za pregovaračkim stolom gubili… Pri tome nikada nisu bili teroristi niti antisemiti, podjednako vole sve… Čak ni mrave ne gaze jer su i oni božja stvorenja…- dodao je gadljivo i sa prezrenjem.
Dejv je ćutke posmatrao Ditriha Heflera slušajući kako se silno žesti na očiglednu nepokornost jednog naroda…Hefler je otpio gutljaj čaja i nastavio…- Moram priznati da zaista nisam shvatio šta su to Srbi branili i zašto su se uvek vraćali na isti prostor oko Kosova… znate, Kosovo je srpska svetinja, tu su se uvek vodili najžešći srpski ratovi, najveće su udare trpeli baš na tom mestu… Moje kolege će se složiti da su srpski generali i vojskovođe bili najboljivojnici i stratezi…
nastavak na sledećoj strani