Iako je u Austriji od svoje druge godine, u koju su došli njegovi baba i deda još pre pola veka, Vladimir Vlajić živeći u Inzbruku, nikada nije zaboravio na svoje korene, svoj rodni kraj Veliko Laole kraj Petrovca na Mlavi i svoju Otadžbinu Srbiju.
On i njegov mlađi brat Filip od malih nogu su, kako kaže, od roditelja učeni da vole svoje a poštuju tuđe, da ispovedaju svoju veru pravoslavnu i da uče srpsku istoriju i srpski jezik, ali da im to nikada ne bude na teret, već uvek prednost i osnova za primanje znanja i o drugim kulturama i narodima, počevši od austrijske.
Ta pozitivna iskra koja je usađena kroz kućno vaspitanje u domu Vlajića nekako je uticala i na to da Vladimir i Filip sa svojim prijateljima, posle jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova, smišljaju plan kako da pomognu ugroženom srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.
Tada beše samo ideja, a istu su pretočili u delo tako što su na praznik Cveti, 12. aprila 2009. godine, osnovali Srpsku pravoslavnu omladinu Inzbruk, ukratko SPOJI, dobivši tada blagoslov tadašnjeg Episkopa srednjoevropskog Gospodina Konstantina i tadašnjeg paroha inzbruškog, oca Vidoslava Vujasina.
Nedavno je diplomu posle završenih magistarskih studija na Univerzitetu u Inzbruku primio u srpskoj narodnoj šumadijskoj nošnji, te smo iskoristili priliku za ovaj intervju sa gospodinom mr Vladimirom Vlajićem. Bilo nam je veliko zadovoljstvo a i čast da ovaj intervju uradimo sa dokazanim srpskim patriotom u dijaspori i vernim pratiocem našeg sajta.
nastavak na sledećoj strani