Poseta Donalda Trampa Kini, a zatim i najavljena poseta Vladimira Putina Pekingu 19. i 20. maja, ponovo su skrenule pažnju svetske javnosti na ulogu Kine kao ključnog aktera u savremenoj geopolitici. U trenutku kada se globalni odnosi ubrzano menjaju, Peking postaje mesto gde se susreću lideri država koje oblikuju budućnost međunarodnog poretka.
Nakon susreta Si Đinpinga i Donalda Trampa, Kremlj je potvrdio da će ruski predsednik Vladimir Putin otputovati u Kinu kako bi sa kineskim liderom razgovarao o „daljem jačanju sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje“. Tokom ove posete planirano je potpisivanje zajedničke deklaracije, kao i razgovori sa kineskim premijerom Li Ćijangom o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji.
Kina smatra Rusiju prioritetnim partnerom u stvaranju multipolarnog poretka, dok istovremeno održava kompleksne odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. Iako Peking poziva na mir i poštovanje teritorijalnog integriteta svih zemalja, uključujući Ukrajinu, nikada nije osudio rusku ofanzivu iz 2022. godine i tvrdi da ostaje neutralan. Istovremeno odbacuje optužbe da isporučuje oružje Rusiji, dok Zapad optužuje za produžavanje sukoba snabdevanjem Ukrajine.
Ono što je nekada bio Vašington, danas sve više postaje Peking — mesto gde se prelamaju interesi najvećih svetskih sila. Posete Trampa i Putina u kratkom vremenskom razmaku pokazuju da Kina više nije samo ekonomski gigant, već i centralna diplomatska sila koja utiče na globalne procese.
Kina je najveći kupac ruskih fosilnih goriva i ključni ekonomski partner Moskve, što joj daje značajnu ulogu u oblikovanju odnosa u Evroaziji. Istovremeno, njeni odnosi sa SAD ostaju konkurentski, ali i međuzavisni, što dodatno komplikuje globalnu sliku.
Sve češće se postavlja pitanje da li ove posete označavaju početak jasnije podele sveta na tri velika centra moći:
Iako se ne može govoriti o formalnoj podeli, trendovi ukazuju na to da se međunarodni odnosi kreću ka modelu u kojem tri sile oblikuju globalne procese, dok ostali akteri prilagođavaju svoje pozicije.
Evropa se nalazi u najdelikatnijoj geopolitičkoj poziciji u poslednjih nekoliko decenija. Dok SAD, Kina i Rusija vode ključne razgovore, Evropska unija sve češće deluje kao posmatrač, a ne kao kreator globalne politike.
Evropa je i dalje ekonomski snažna, ali politički i strateški podeljena. U trenutku kada se odlučuje o najvažnijim pitanjima – bezbednosti, energetici, globalnoj trgovini i novom svetskom poretku — evropski glas sve ređe ima presudnu težinu.
Zbog toga se postavlja pitanje: da li je Evropa izgubila svoje mesto za stolom na kome se odlučuje o budućnosti sveta?
Odgovor zavisi od toga da li će evropske države uspeti da povrate jedinstvo i stratešku viziju, ili će globalni procesi nastaviti da se odvijaju bez njenog ključnog uticaja.
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina
