Za Đorđa su domaći zadaci pravi „mačji kašalj” pa ih uradi brzo. Ostalo vreme, osim nad knjigom, provodi na internetu, gledajući televiziju, ali i u igri sa drugarima.
Odrastao je uz sestru i brata koji su dosta stariji. Sestra, najstarija, sada je student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a brat sin pohađa elektrotehničku školu takođe u Beogradu. Dok su bili u Žagubici Đorđe im je često priređivao, kako on to zove, pozorište senki. „Stalno nešto izmišlja, igra se svojom kreativnošću i talentima”, priseća se otac.
Đorđe još ne zna, a i ne razmišlja mnogo šta će biti kad poraste. Mada, očito, može biti šta god poželi.