Orhan iz tog grada kaže da su njegovi roditelji ispod srušene zgrade i sedam rođaka. Dodaje da u Adani nije strašno kao u Hatajiju, Karamanmarašu, Gazijantepu i drugim gradovima. I u Osmaniju slična slika – nema hrane i vode, preživeli se bore sa hladnoćom i tugom zbog smrti najbližih.
„Poginuli su mi sin, brat, stric. Mnogo nam je teško i borimo se. U zgradi nas je živelo 25, samo je njih osam preživelo, I ja među njima“, priča jedan od žitelja Osmanija. Broj poginulih usled zemljotresa se konstantno povećava. Samo u jednoj desetospratnici poginulo je 100 ljudi. Potraga za preživelima je i dalje u toku i specijalni timovi su na terenu.
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
