Stradanje Srba u Oluji 1995.godine – Nezaborav i opomena

Avgust 1995. godine ostao je duboko urezan kao jedan od najtragičnijih meseci u novijoj srpskoj istoriji. Takozvana akcija „Oluja“, koju su sprovele hrvatske snage uz prećutnu podršku međunarodne zajednice, predstavljala je kulminaciju sistematskog progona srpskog naroda sa vekovnih ognjišta u Republici Srpskoj Krajini. Nije to bila samo vojna operacija; to je bio dobro osmišljen plan etničkog čišćenja, čiji je cilj bio da se zauvek uništi trag srpskog prisustva na tim prostorima.

U samo nekoliko dana, stotine hiljada Srba, suočeno sa neviđenim nasiljem i pretnjom potpunog uništenja, bilo je primorano da napusti svoje domove. Kolone izbeglica, duge kilometrima, kretale su se putevima Krajine, noseći sa sobom samo ono najneophodnije – uspomene i gorku istinu o napuštenosti. Starci, žene i deca, proterani sa svojih ognjišta, svedočili su o bestijalnosti rata i dubini patnje. Preko 250.000 Srba postalo je izbeglice, tražeći spas u Srbiji i Republici Srpskoj. Mnogi su izgubili živote, nestali, ili su bili izloženi svirepim zločinima.

Hrvatska strana slavi „Oluju“ kao legitimnu oslobodilačku akciju, ali za srpski narod, ona je simbol nepravde, stradanja i brutalnog kršenja ljudskih prava. Iako su postojali brojni dokazi o zločinima počinjenim nad srpskim civilima tokom i nakon operacije, odgovornost za te zločine je u velikoj meri izostala, što dodatno produbljuje osećaj gorčine i nepravde.

Danas, kada se sećamo „Oluje“, ne smemo zaboraviti žrtve. To je naša sveta dužnost i obaveza prema precima i budućim generacijama. Sećanje na progon Srba u Krajini nije poziv na mržnju, već opomena da se takvi zločini više nikada i nigde ne ponove. To je podsećanje na važnost očuvanja nacionalnog identiteta, jedinstva i borbe za istinu i pravdu.

Krajina je oduvek bila srpska zemlja, natopljena krvlju i znojem naših predaka. Iako su nas silom proterali, sećanje na nju živi u srcima svakog Srbina. Neka priča o stradanju Srba u „Oluji“ bude trajni podsetnik na to koliko je važno da budemo složni, snažni i da nikada ne dozvolimo da nam se slična tragedija ponovi. Živela Srbija!