Sutra, 28. avgusta, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznatije kao Velika Gospojina. Ovaj praznik spada u red najvećih hrišćanskih svetkovina i posvećen je trenutku kada se Majka Božija preselila iz zemaljskog života u nebeski mir.
U hrišćanskoj tradiciji, smrt Svetog Duha i Presvete Bogorodice ne posmatra se kao kraj ili žalost, već kao usnuće — prelazak u večni život. Zato se na ikoni Uspenja prikazuje Hristos koji u naručju drži dušu Svoje Majke, podsećajući vernike na pobedu nad smrću i neprolaznu nadu u vaskrsenje.
Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni Gospojinski post, pa sutrašnji dan donosi pričešće i mrsnu trpezu u domovima širom zemlje. Ovaj praznik ima poseban značaj za žene i majke, jer se Presveta Bogorodica u narodu poštuje kao njihova najveća zaštitnica i zastupnica pred Bogom.
Praznik Velike Gospojine kroz vekove je oblikovao mnoge lepe narodne običaje koji se i danas pažljivo neguju:
Branje lekovitih trava: Veruje se da biljke ubrane između Velike i Male Gospojine (21. septembar) imaju posebnu iscjeljujuću moć. U narodu se ovaj period naziva međudnevica.
Molitva za zdravlje porodice i dece: Zbog verovanja u posebnu zaštitu Majke Božije, žene sutra u crkvu nose cveće, bosiljak i plodove jeseni na blagoslov, moleći se za zdravlje ukućana.
Slavlja i vašari: Velika Gospojina je dan velikih narodnih sabora i vašara u mnogim mestima širom Srbije, kada se rodbina i prijatelji okupljaju u miru i radosti.
Izbegavanje teških poslova: Prema starom verovanju, na sutrašnji dan se ne započinju teški fizički radovi u polju niti u kući, već se dan posvećuje molitvi, porodici i duhovnom odmoru.
Velika Gospojina nam donosi podsećanje na tišinu, mir i bezuslovnu ljubav. Sutrašnji dan je prilika da usporimo, potražimo unutrašnji mir i u krugu najbližih proslavimo praznik nade i duhovne radosti.
Pariz će 9. oktobra 2026. postati centar balkanske muzičke nostalgije, energije i emocije – jer na scenu Cabaret Sauvage stiže
