U modernim uslovima, ljudi više ne lože pa položajnik pusti vodu na česmi izgovarajući „Koliko kapljica, toliko zdravlja, koliko kapljica, toliko sreće i veselja, koliko kapljica, toliko parica“. Običaj je da se položajniku daje novac i pokloni.
Nezaobilazna je i česnica. Dok se ona na jugu i istoku Srbije mesi i lomi u toku Badnje večeri, jer se u ranijim vremenima smatralo da dan počne kada padne noć, tako se u drugim krajevima Srbije ona mesi rano ujutru na Božić i lomi tokom Božićnog ručka. Običaj je da se u svaku česnicu stavi novčić i da pripadne nekom od ukućana.
Novčić se čuva tokom cele godine i on onome kome je pripao treba da donese dobro zdravlje, prosperitet i sreću.
Božićna trpeza je uvek bogata jer se smatra da takva treba onda da bude i cela godina. Na Božićnoj trpezi je glavno jelo pečenje, uglavnom praseće ali je sve zastupljenije jagnjeće. Hrana ne bi trebala sa stola da se pomera tri dana i da se poslužuje svima koji tih dana dođu u goste.
Na Božić zavađeni treba da se izmire, da dan bude bez svađa i rasprava a deca koliko da su nestašna na taj dan ne dobijaju batine. Ne bi trebalo da se drema kako cela godina ne bi bila pospana a iako se ne radi na Božić jer je crveno slovo, valja se nešto početi, makar i misaono kako bi cela godina bila berićetna.