Pravoslavni vernici sutra, 11. septembra, obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja – praznik koji spada u red velikih i naročito poštovanih. Ovaj dan se u narodu još naziva i jesenji Sveti Jovan, a obeležava se strogim postom i posebnim običajima.
Kako prenosi Nsuzivo, Smrt Svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje je ustanovljeno u znak sećanja na osvećenje crkve koju su car Konstantin i carica Jelena podigli na njegovom grobu u Sevastiji.
Tradicionalno, na Usekovanje se posti „na vodi“, a u nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se toga dana ne jede ništa što je crvene boje – paradajz, paprika, crveno grožđe ili jabuka, jer ta boja podseća na krv Svetog Jovana. Takođe, ponegde se smatra da treba skinuti i crveni konac sa ruke, iako se on inače nosi kao zaštita i simbol sreće.
Ipak, jedna veroučiteljka iz Srbije napominje da ovakva pravila ne treba shvatati suviše bukvalno. „Mnogo je važnije da se vernici fokusiraju na molitvu, smirenost i dobre misli. To je prava suština ovog praznika, a ne sama boja hrane na trpezi“, poručila je ona.
Prema jevanđeljskom svedočanstvu, Jovan Krstitelj je otvoreno osudio bezakonje vladara Iroda Antipe, koji je oterao zakonitu ženu i uzeo za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa. Zbog toga je bačen u tamnicu.
Na jednoj gozbi, nakon plesa Irodijadine ćerke, pijani vladar obećao je devojci da će joj ispuniti svaku želju. Na nagovor majke, ona je tražila glavu Jovana Krstitelja na tacni. Irod je naredio da se svetitelj poseče, a Irodijada je izbola iglom Jovanov jezik, pa glavu zakopala na neko nečisto mesto. Njegovi učenici kasnije su tajno uzeli telo i sahranili ga.
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma