Slavski kolač za Svetog Nikolu se nikada ne seče, iako u narodu postoji izreka „rezanje kolača“. Kolač umešen od kvasnog testa u čast svetitelja uvek se lomi, jer predstavlja simbol zajedništva – nož se ne koristi.
U porodicama koje imaju članove na putu ili u inostranstvu, običaj je da se Svetom Nikoli posebno pomole za bezbedan povratak, jer se ovaj svetitelj smatra zaštitnikom putnika i mornara. Takođe, na ovaj dan se, kako su verovalo naši stari, valja dati milostinju, jer je Sveti Nikola bio dobročinitelj i pomagao je siromašnima.
U narodu postoji verovanje da se na Nikoljdan ne treba svađati niti podizati glas, jer je Sveti Nikola smatran svetiteljem mira i pravde. Ovo nije crkvena zapovest, ali je duboko ukorenjen običaj koji svi Srbi vekovima poštuju.
Legenda o Svetom Nikoli
Sveti Nikola bio episkop Mire, priznat kao svetac od 16. veka. Rođen je oko 280. godine, u bogatoj porodici, u gradu Patari, u provinciji Likija, u azijskom delu današnje Turske. Prema legendi, svetac je spasio tri veoma siromašne sestre od prostitucije. Njihov otac je već pomislio da ih gurne u razvrat kad im je Sveti Nikola pritekao u pomoć, bacajući vreće novca u devojačku sobu. Venčale su se ubrzo nakon što su dobile poklone od sveca koji ih je spasio razvratnog života i privoleo veri u Boga.
Postoji, pak, i druga, mnogo rasprostranjenija legenda: siromašni otac nije mogao da obezbedi miraz svojim ćerkama, pa se molio Svetom Nikoli da mu pomogne, kako mu ćerke ne bi ostale neudate. Svetitelj je uoči 19. decembra niz odžak spustio miraz, uslišivši želju molitveniku koji je iskreno verovao u Boga.
nastavak na sledećoj stranici
