Večita je dilema. Rodiš se van Srbije, u toj zemlji se školuješ i stasaš kao sportista i na kraju braniš boje te zemlje iako ti je Srbija u srcu, u kolima slušaš srpsku muziku, obožavaš gibanicu i sarmu. Veliki je broj primera, vrhunskih sportista, koji su svoj odabir zastave zemlje koju će predstavljati, izabrali mozgom a ne srcem.
I tako je danas skoro kod svih nacija. Ni Srbi nisu izuzeti. Primeri kao što su fudbaleri Dragović, Marko Marin, rukometaši Karabatići (Nikola je rođen u Srbiji), teniserka Kristina Mladenović…nikada nisu krili svoje poreklo, ali su izabrali da pevaju himnu jedne druge države a ne Srbije. Nećemo tražiti razloge i osuđivati njihove odluke ali možda najbolji primer je najbolji teniser svih vremena Novak Đoković kome su britanci nudili bogatstvo samo da bi prihvato da igra pod njihovom zastavom i to u trenucima kada je njegovoj porodici finansijski bilo najteže.
Kvalifikacije za Roland Garros počinju danas a Francuska u obe konkurencije nije nikada lošije stajala. Sem četvrte igračice sveta Caroline Garcia, veoma teško da će se neko od francuskih predstavnika u pojedinačnoj konkurenciji dočepati druge nedelje turnira. Janik Noa je bio poslednji Francuz koji je u pojedinačnoj konkurenciji osvojio turnir sada već daleke 1983.godine.
Što se dubla tiče, tu je situacija dosta povoljnija pa se između ostalog, intoniranje francuske himne moglo čuti 2016., 2019., 2020. i 2022.godine kada je Francuskinja srpskog porekla Kristina Mladenović, osvajala Roland Garros.
nastavak na sledećoj strani
