Veliki podvig srpskih naučnika: razvili lekove za rak koji ne oštećuju zdrava tkiva

foto: pixabay

Otkriće cisplatine prekretnica u medicini

Kako ističe naš sagovornik, otkriće cisplatine bilo je prekretnica u medicini.

– Do tada, većina lekova korišćenih u hemoterapiji bila je zasnovana na organskim molekulima, odnosno supstancama koje se prirodno nalaze u živim organizmima. Cisplatina je pokazala da i lekovi koji sadrže metale, kao što je platina, mogu biti efikasni u borbi protiv raka. Ovo je otvorilo vrata za istraživanje i razvoj novih lekova koji koriste slične principe. Nakon cisplatine, razvijeni su drugi lekovi na bazi platine, kao što su karboplatina i oksaliplatina, koji se koriste za lečenje različitih vrsta karcinoma i pružaju dodatne mogućnosti u terapiji – kaže prof. dr Stojanović i dodaje:

– Ovi novi lekovi na bazi platine omogućili su lekarima da prilagode terapije specifičnim potrebama pacijenata, poboljšavajući efikasnost lečenja i smanjujući neželjene efekte. Dakle, cisplatina ne samo da je spasila mnoge živote, već je i pokrenula ceo novi pravac u istraživanju i razvoju lekova protiv raka, dajući nadu pacijentima širom sveta.

Šta su ispitivali kragujevački naučnici?

Fokus kragujevačkih naučnika bio je pronalaženje novih antitumorskih lekova na bazi platine sa različitim ligandima.

– Aromatični ligandi su specifični molekuli, kao što su benzen, naftalin ili piridin, koji se koriste u različitim oblastima hemije, uključujući hemiju koordinacionih jedinjenja (kojima pripada i cisplatina) i organometalnu hemiju. Nazivaju se „aromatičnim“ zato što sadrže aromatični prsten – cikličnu strukturu sa delokalizovanim elektronima, što ih čini vrlo stabilnim. Zanimljivo je da su ovi molekuli često poznati po karakterističnom mirisu, odakle potiče naziv „aromatični“ – ukazuje sagovornik „Blic zdravlja“.

Objašnjava da su aromatični molekuli važni u biologiji zbog svoje sposobnosti da se specifično vežu za različite biološke ciljeve.

– Njihova posebna struktura omogućava im da stupaju u interakcije sa makromolekulama poput proteina, DNK i enzima. Mnogi lekovi, uključujući antibiotike i antitumorske agense, sadrže aromatične prstenove koji im omogućavaju da efikasno funkcionišu u telu. Aromatični molekuli takođe mogu da deluju kao ligandi, vezujući se za receptore u ćelijskim membranama i utičući na signalne puteve i biološke procese, što ih čini ključnim u razvoju novih lekova i istraživanju bioloških funkcija – ističe prof. dr Stojanović.