Pri tom iskazu, Klark je ostao pri tome i nakon što mu je tužilac citirao reči prvog komandanta KFOR-a, britanskog generala Majka Džeksona (Mike Jackson), da mu je Tači tokom pregovora o demilitarizaciji OVK u julu 1999. kazao da on (Džekson) „ne može naređivati OVK“ i da će „zažaliti“.
Na sugestiju tužioca general Klark je ipak potvrdio da je Tači bio „jedan od glavnih ljudi u OVK“.
Svedok je OVK opisao kao „grupu pojedinaca koji su se borili za opstanak… bez centralne kontrole i strukture“. On je, međutim, potvrdio da nije pročitao nijedan od internih dokumenata OVK o komandnoj strukturi koje su tužioci ranije uveli u dokaze.
Zastupnik optužbe je sugerisao da je Klark zaključak da Tači i OVK ne stoje iza nasilja nad Srbima u leto 1999, posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova, zasnovao na „nedostatku dokaza“ da je OVK etnički očistila 170.000 Srba.
„Nisam imao dokaza da je OVK iza toga“, potvrdio je Klark i dodao da se „ne seća“ da je ikada s predstavnicima OVK razgovarao o optužbama da oni „hapse i pritvaraju“ Srbe, Rome i Albance koje su smatrali „kolaboracionistima“.
Klarkovoj konstataciji da se Tači po okončanju rata javno zalagao za „multietničko Kosovo“, tužilac Holing je suprotstavio Tačijevu izjavu kojom je, s proleća 2000. godine, optužio Srbiju za „proterivanje i genocid nad Albancima“ u Preševskoj dolini, zbog koje ga je oštro osudio tadašnji komandant KFOR-a, Klaus Rajnhard (Claus Reinhardt).
nastavak na sledećoj stranici
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to