Sat je prošlo od meč lopte, i dalje mi je to u glavi – kako, zaboga, čoveče, to radiš? Kad sam već novinar, što da i ne pitam baš tako…
„Onako najiskrenije ću ti odgovoriti šta mislim da je posredi – Bog i anđeli čuvari. U tim trenucima fizički i materijalno više ne osećam noge, ne osećam snagu, vrti mi se tlo pod nogama, nebo iznad glave… U tim trenucima, sa verom koju imam, nadam se da će se dogoditi božanska intervencija. Možda mi nećete verovati, ali to mi se mnogo puta desilo – da sam i sebe iznenadio kako je moguće da sam izdržao sve“, rekao je Đoković i dodao:
„Ako veruješ da će ti Bog i viša sila pomoći, a ja u to izuzetno verujem i ozbiljno shvatam… Mislim da je božansko bilo prisutno danas. U tim momentima samo se po intuiciji igra – trideset puta kad prebacimo, više ne vidim jasno lopticu, sve mi se muti pred očima… Teško je to opisati nekome ko ne vidi iz mog ugla i nije u mojoj koži, dođeš do krajnje istrpljenosti. Možda i najteži set u životu“.
Stigao je Rus i do set lopte, imao skoro pa čistu situaciju, ali na pasingu nije odabrao praznu paralelu, već dijagonalu.
nastavak na sledećoj strani