„Dok ne padne u nesvest“, tako je rekao Goran Ivanišević, ilustrujući tako Đokovićevu odlučnost da istraje u tim razmenama po svaku cenu. Na kraju, Novak je zamalo izgubio borbu u najdužim poenima (28-26 za Medvedeva u poenima dužim od devet udaraca), ali je dobio bitku u najkraćim (63-50 u poenima 0-4 udarca) i srednjim (29-18 u poenima 5-8 udaraca).
Na konferenciji – spokojan i srećan Novak, istovremeno opušteniji i svesniji uspeha nego što bi bio pre nekoliko godina, spreman da se do kraja sladi titulom i da uživa u njoj. I to je iskustvo. Tradicionalno fotografisanje sa peharom i prvakom, a onda su Novak i tim radili i sklekove na terenu stadiona Artur Eš – svako po 24, razume se.
Prazni se soba za novinare, sedim i nešto razmišljam… Nađite mi čoveka koji vas osnovano može nazvati nerazumnim ako tvrdite sledeće – Đoković je najveći sportista svih vremena. Ne teniser, sportista. I ne planira da stane.
„Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Činjenica jeste jedna – da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa na sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. No, dobro, to je deo mog životnog putovanja, zahvalan sam na tome što dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu – zato je sve ovo što postižem još slađe i još više me ispunjava“.
I nama je, care, i nama je.
izvor: Sport klub
