„Pokušala sam da pozovem majku koja je odmah bila na telefonskoj sekretarici, takođe i oca na telefonskoj sekretarici. Pa sam uzela auto i otišla do njihove kuće. Kad sam stigla, kapija je bila otvorena pa sam rekla sebi „fuj, u redu je, tu su“. Ali u stvari kuća je bila potpuno zatvorena. Kažem sebi da je to san i da ću se probuditi“, kaže ona.
Dve porodice su bliske. Sprijateljili su se posebno zahvaljujući svojoj deci, jer su Virdžinin sin i nestala devojčica veoma bliski. „Oni su veoma dobri prijatelji. Eto, ako moramo da mu objasnimo da više neće viđati svoju drugaricu, biće to kolaps“, jada se Virdžinija.
„Ovo nisu nesvesni roditelji koji svoju decu dovode u opasnost. Da je barijera zatvorena, ona nikada ne bi rizikovala da prođe“, kaže ona.
U ponedeljak je u Gardonu pronađeno telo muškarca, verovatno oca, ali ne i dece. Virdžinija se uvek nada „čudu“, kaže ona. „Želim da verujem da će ova deca biti pronađena živa. Možda živim u zabludi, ali ostaje mi da se nadam“, kaže ona tužnim glasom.
U ponedeljak je mogla nakratko da razgovara sa majkom dece, jedinom preživelom u ovom trenutku. Ona je slomljena od bola, ali živa.
Oduvek smo želeli, u Parizu i okolini, da imamo jedan pravi srpski restoran na visokom modernom nivou po ugledu na
