Osim što je lepo, Rogljevo i Negotinska krajina imaju, može se reći, isključivo vinsku, ali tipično srpsku istoriju – s neverovatnim usponima i padovima. Grožđe se ovde gaji još iz doba Rimskog carstva, a od sredine XIX i početkom XX veka izuzetno jaka vina (i sa 16 % alkohola) osvajala su na svetskim vinskim izložbama u Bordou i Londonu medalje kao od šale. Zahvaljujući sjajnim svojstvima, količini alkohola, šećera i tanina bili su idealni za dugotrajan transport, pa time i izvoz na Zapad, pogotovo posle epidemije filoksere. A, mogla su lepo da se koriste i za blendiranje, jer su se odlično podnosila sa drugim vinima. Čak postoji podatak da je zbog izuzetno tamno crvene boje negotinsko vino u Srbiji nazivano crvenim, dok su ostala bila „crna”. Odraz tog perioda su veoma velike, raskošne kuće koje i danas postoje u Rogljevu ali teško nagrižene zubom vremena i još više nemarom koji je srpski vinski region No.1 pretvorio u pusti vinograd velike industrijske proizvodnje.
U nekim od tih velikih kuća, danas Siril prenosi svoje znanje i ljubav u burad, cisterne i boce. U podrumu nalik na one drevne, rimske. Voli tišinu ranog jutra, kada se gotovo stopi sa suštinom uzavrele tečnosti tokom fermentacije.
nastavak na sledećoj strani