– Zašto imamo toliko uspeha u izvozu? Zato što je vino koje proizvodimo veoma harmonično, sa lepim kiselinama i dosta je mineralno. Kad ga pijete osećate tu zrelost, nema gorčine i osvežavajuće je. Taj odnos ukusa je dosta redak i cenjen i zato nemamo problema oko prodaje u Francuskoj. A rezultat je specifičnosti zemljišta i klime koja je izuzetno topla, ali sa veoma hladnim noćima. Znam da Francuzi inače nisu zainteresovani za srpska vina, pa ni da prodaju svoja u ovom području. Problem sa njima je što ne moraju da ulože prviše energije u taj posao oko prodaje vina. Dovoljno su poznati i tradicija sama prodaje proizvod. Ali, danas to postaje sve teže i sve je više Francuza koji vide istočno tržište kao zanimljiv eksportni region. Pogotovo što se i ljudi na istoku Evrope polako prisećaju kako u stvari imaju daleke vinske korene i da im je ta vrsta proizvodnje u krvi. Nažalost, tokom jednog perioda industrijske proizvodnje ljudi su ovde potpuno zaboravili šta je kvalitet u vinu i sad je neophodno da se podsete kako je to bilo kad je vino pravljeno sa identitetom, na stari tradicionalni način. Za pravljenje vina je najvažniji upravo taj kontakt čoveka, njegove personalnosti sa proizvodom. Mi mali proizvođači volimo kontakt sa zemljom, grožđem, vinom i to je taj „personalitet” vina čemu težimo, a koji nedostaje velikoj industrijskoj proizvodnji.
reportaža na sledećoj strani