Elem, kad je, posle sjajnog nastupa Bluesnight Band-a, mlada Natalija uzela mikrofon i zapevala “ Ain’t no sunshine when she’s gone „, svima nam je bilo jasno da je zvezda među nama i da je pred ovom devojkom svetla budućnost prepuna uspeha, a godine koje su posle toga usledile, pokazale su da smo bili u pravu. Natalija je završila fakultet diplomiravši Francuski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu; glumila je u raznim pozorišnim delima, takmičila se u pevanju i osvajala prva mesta; predstavljala svoj grad i svoju zemlju na najlepši mogući način, a obrenovčanima i dalje pevala, i tradicionalne i rok i bluz pesme.
Bilo je zaista uživanje slušati je i bilo je gotovo nemoguće ne gledati u nju dok peva, jer je svaku pesmu oživljavala i doživljavala, a i publika za njom i sa njom. Vladala je scenom, plenila svojom pojavom, vedrinom i osmehom gde god da bi se našla.
Natalija, devojčurak iz Glavne ulice, odrastala je negovana kao najlepši cvet u predivnom vrtu ugledne obrenovačke porodice.
Iako je između nje i mene bezmalo decenijski generacijski jaz, u nekom trenutku nas je spojio francuski jezik, kao njena ljubav i profesija, a kao moja trenutna potreba, jer je uskoro trebalo da se preselim u Francusku. Nata, profesor francuskog jezika, podučavala me ovom, za nas Srbe u Srbiji retko korišćenom jeziku, kao pravi profesionalac, ali s’ obzirom da sam i sama iz struke koja se bavi podučavanjem, vrlo brzo smo sa standardnih metoda učenja, prešle na nestandardne; ona bi mi donosila tekstove, vezane za moju struku i interesovanja, na francuskom, pa bi smo o tome razgovarale, a ubrzo smo u konverzaciji, što na srpskom, što na francuskom, stigle i do razgovora na svakojake teme. Domaći zadaci koje mi je zadavala bili su u stilu “ Poslušaj Jean Ferrat i njegovu pesmu „C’est beau la vie“, pa ćeš mi idući put prepričati o čemu peva.“
Najiskrenije mogu da kažem da danas govorim, čitam i pišem na francuskom jeziku, dobrim delom zahvaljujući mladoj, lepoj Nataliji.
Govorila bi mi: „Ti imaš sluha, brzo ćeš ti to tamo savladati !“, ali ne, draga Natalija, imam 100 godina i ne mogu da se otarasim ovog balkanskog akcenta, želim još da te slušam kako besprekorno govoriš francuski i da me ispravljaš ! I onu pesmu „Mndra mja“ kojom si me „zarazila“ da mi diktiraš i još mnogo pesama da naučim sada, kad si kod mene, ljutog rokera, probudila interesovanje i ljubav prema našoj tradicionalnoj muzici !
Prolazi i sedmi dan bez Natalije na ovom svetu; i dalje se mnogi od nas koji su je voleli bude sa gorčinom i nekom teskobom neobjašnjivom.
Valjda zato što smo toliko toga još očekivali od ove devojke ? Ili što je i ona sama od sebe želela i očekivala još mnogo toga što je mogla, znala i umela da podeli ? Tugujemo li za njom zbog toga što nas je tako mlada zadužila, značajno doprinevši kulturnom životu Obrenovca, srpskom folkloru i tradicionalnom pevanju ? Ili zbog toga što nam deluje da je možda moglo i drugačije biti ? Šta bi bilo da u bolnici nije bila izložena kobnom Korona virusu? Da li je njena prerana smrt jedna u nizu nepravdi načinjenih svima nama, celoj srpskoj naciji ?
Ipak, teši činjenica da je otišla Gospodu na Vaskrs, jer smo tako sigurni da je Natalija na lepšem i sigurnijem mestu od nas.
Pomolimo se dragi Srbi koji u Boga verujete, za pokoj duši ove u svakom smislu plemenite devojke, a vi koji ne verujete, imajte na umu i nikad ne zaboravite da je među nama živelo jedno ovakvo biće; da među nama ima još plemenitih bića i ako prepoznate neko takvo stvorenje u svom gradu, susedstvu ili u svojoj kući – čuvajte ga; kao što ćemo od zaborava našu Natu čuvati svi mi koji smo je poznavali.
tekst : Jasna Vuković uz poštovanje i zahvalnost porodici Natalije Lazić
Njegov trud nije prošao nezapaženo. Nakon predstavljanja robota, investitori iz Abu Dabija kontaktirali su mladog inovatora s idejom da otkupe projekat i razviju ga komercijalno.– Javili su mi se iz jednog inovacionog centra u Emiratima, sa ponudom da preuzmu projekat. Ali ja sam još učenik i želim da nastavim da učim i razvijam se pre
„Mi smo najviše krivi koji smo kao uvek bili – hajde da svi Sloveni žive zajedno. Mi uvek hoćemo da se igramo, Hrvati kažu skloni se, a mi kao da se družimo. Ne možete kad stalno buše loptu. Mene to jako pogađa, ja se saosećam sa žrtvama, to je najprljaviji rat u zadnjih ne znam koliko vekova,
Đoković i njegova porodica organizovali su turnir u Atini. Đoković je zahvalio grčkim vlastima i ostalim organizatorima koji su za tri, četiri meseca, uspeli da uspešno organizuju takmičenje na ovako visokom nivou. „Hvala ljudima u Grčkoj koji podržavaju tenis i sport. Ovo je prvi put da Grčka ima ovaj nivo teniskog turnira. Utisak je kao
Dodao je da se borba za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda na Kosovu nastavlja svakog dana. „Možemo delovati, možemo menjati stvari. Održavajući ovaj manastir tamo, čuvamo nadu, čuvamo plamen, čuvamo narod“, poručio je Gujon, naglasivši da kroz svoje delovanje želi svetu, a posebno Francuskoj odakle dolazi, da pokaže realnost života Srba na Kosovu
Običaji i verovanja Narodni običaji kažu da je na Mitrovdan važno prenoćiti kod svoje kuće – jer ako neko to ne učini, verovalo se da će celu narednu godinu provesti u tuđini. Takođe, vreme na Mitrovdan smatralo se prvim znakom kakva će biti zima: ako padne sneg – očekuje se duga i oštra zima, ako
Od tada, standardi su drastično promenjeni, danas se na istom takmičenju pojavljuju i devojke i žene starosti do 55 godina, dok se pojedinim učesnicama dodeljuju lente zemalja koje nikada nisu ni predstavljale. Srbija ove godine nema zvaničnu predstavnicu: umesto toga, pod našom zastavom nastupa manekenka iz Maroka, što je apsurd bez presedana. Mnoge zemlje koje poštuju
U jednom trenutku, pitala je devojčicu porodice kako joj se sviđa život na selu. Devojčica se nasmejala osmehom od uha do uha i jednostavno rekla: „Lepo mi je.“ „U planini nije teško – ali mora da se radi“, kaže stariji meštanin. „Ovde se od svog rada može i živeti i uživati.“ Na kraju priče ostaje
U novom videu koji je objavila na društvenim mrežama, Brikena se obratila svojim pratiocima sa osmehom i vidljivom dozom ironije: „Pozdrav svim Albancima širom sveta! Moram da ispravim svoju grešku — ne govorim dva jezika, već šest: prištinski, prizrenski, albanski, kosovski…“ Ova poruka, očigledno zamišljena kao šala, ponovo je izazvala podeljene reakcije. Dok su je
Trener Radničkog iz Kragujevca, Mladen Žižović, preminuo je nakon što mu je iznenada pozlilo tokom meča u Lučanima. Drama se odigrala na samom terenu, pred igračima, stručnim štabovima i publikom, prenosi Telegraf. Šefu struke Radničkog naglo je pozlilo usred utakmice, nakon čega se srušio pored klupe. Hitna pomoć je odmah reagovala, ukazala mu prvu pomoć
Neverovatan uspeh za domaći sport! Goran Krulj postao je svetski prvak u disciplini stojeći biceps u dizanju tegova, a pritom je oborio čak dva nova svetska rekorda, ostavivši konkurenciju daleko iza sebe, prenosi Lat.rtrs. Svetsko prvenstvo održano je u mađarskom gradu Lakiteketu, gdje se okupilo više od 700 takmičara iz celog sveta. Uprkos izuzetno jakoj
