U dobojskom Ristića Gaju obeležene su 34 godine od početka operacije „Koridor života“, jedne od najvažnijih i najhumanijih vojnih akcija u istoriji Vojske Republike Srpske. Ova operacija, izvedena 1992. godine, zauvek je ostala simbol borbe za opstanak, jer je njen cilj bio samo jedan – spasiti živote.
Zašto je „Koridor života“ bio presudan
Pre presecanja koridora u Posavini, zapadni deo Republike Srpske i Republika Srpska Krajina bili su potpuno odsečeni od ostatka Srpske i Srbije. Više od milion ljudi našlo se u blokadi: bez hrane, bez lekova, bez goriva, bez struje. Gradovi su danima bili u mraku.
A onda je došla tragedija koja je pokrenula istoriju.
U banjalučkom porodilištu nestalo je kiseonika. Dvanaest beba umrlo je u inkubatorima, jer pomoć iz Srbije nije mogla stići zbog međunarodnih sankcija i zabrane letova.
To je bio trenutak kada je donesena odluka da se mora delovati. Ne zbog teritorije, ne zbog politike, već zbog života.
O tome danas govore i učesnici akcije, čije reči odzvanjaju snagom i jednostavnošću istine.
Kako je počeo proboj
U Ristića Gaju kod Doboja, komandanti su doneli odluku o pravcima napredovanja. Milivoje Simić svedoči da, kada je krenulo, više nije bilo stajanja. Milenko Miličak, učesnik akcije, kaže: „Nismo svi bili obučeni, ali se srcem išlo i srcem se branilo naše ognjište.“
Operacija je izvedena na frontu dugom 80 kilometara. Rukovodio je general Momir Talić, a pukovniku Novici Simiću izdata je naredba koja je postala simbol čitave epohe: „Neću dozvoliti da deca umiru. Koridor mora biti oslobođen do Vidovdana, pa makar bio kozja staza.“
To nije bila samo vojna naredba. To je bila zakletva.
Cena slobode
U operaciji je poginulo:
- 877 pripadnika Vojske Republike Srpske
- 15 pripadnika MUP-a Srpske
- 17 pripadnika policije Republike Srpske Krajine
Žarko Vasić izgubio je sina, brata i zeta. „Brata sam našao nakon dva meseca, zeta nakon pet, a sina nakon devet, kada je pao Brod“, rekao je Vasić.
Njihove žrtve su utkane u svaki kilometar oslobođenog puta.
Vidovdan 1992: dan kada je koridor probijen
Proboj je trajao od 14. do 28. juna. Na Vidovdan 1992. godine oslobođeni su Modriča, Odžak, Derventa i Brod. Tada je pukovnik Novica Simić izgovorio rečenicu koja je ušla u istoriju:
„Ovim je koridor za Jugoslaviju uspostavljen. Put je slobodan. Sretno.“
To je bio trenutak kada je narod ponovo disao.
Zašto je „Koridor života“ važan danas
Danas se taktika i operacija „Koridor“ izučavaju na vojnim akademijama. U proboju je učestvovalo više od 40.000 boraca Prvog krajiškog korpusa, Istočno-bosanskog korpusa i policije Republike Srpske Krajine.
Ali važnije od vojnih analiza jeste ono što ova operacija znači za narod.
„Koridor života“ nije samo vojna pobeda. To je priča o narodu koji je odbio da nestane. Priča o borcima koji su išli napred da bi deca mogla da žive. Priča o jedinstvu, žrtvi i veri da je sloboda vredna svakog koraka.
Zato se danas, 34 godine kasnije, u Ristića Gaju ne obeležava samo godišnjica. Obeležava se sećanje na hrabrost, zahvalnost prema poginulima i poruka da se nikada ne zaboravi šta je narod učinio da bi opstao.
