30 godina„najluđe“ rok grupe naše scene, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi

13. oktobra, 2022 Napišite komentar

1994. godine je nastao jedan od najpopularnijih rok bendova srpske scene, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi. Pripadnici beogradskog pokreta, uz posvetama jugoslovenskom roku, ali sa donekle dijasporičnim dometom kad se prisetimo jedne od najlepših pesama grupe, „Sunce tuđeg neba“, Blaža i Kljunovi mogu da se pohvale činjenicom da su za razliku od mnogih kumova i drugova opstali. Frontmen grupe, Prljavi inspektor Blaža, svestrani umetnik iliti “svaštar” što bi rekli naši, pronašao je utočište u obliku humoristično-zabavno-neobično-ironičnog rokačije frivolnosti peva već trideset godina i koje su i dalje popularne. Autor brojnih hitova, Blaža se pokazao kao polifonijski umetnik, nakon što su se u njemu javili pevač, zabavljač, glumac, kritičar, javio se pisac zbirki priča od kojih je poslednja posvećena njegovom gradu, Beogradu i koja će biti objavljena u Francuskoj. Imali smo priliku da ga upoznamo i intervjuišemo.

Pre svega bismo ti, Blažo, čestitali jer Prljavi inspektor Blaža i kljunovi će uskoro slaviti 30 godina postojanja. Kako si se uopšte odlučio za muziku i kako je došlo do nastanka grupe ?

– Hvala puno na čestitkama i svim našim divnim obožavaocima koji nas toliko godina prate na svirkama. Mnogi od njih su bili studenti kada smo počinjali, a sada su radni ljudi koji sa svojom decom dolaze na naše nastupe. Muzika je svakako jedna od najlepših umetnosti na svetu i mene je takla još u osnovnoj školi kada sam prvi put čuo Bitlse i pesmu „Hej Jude“. Stručnjaci kažu da ljudski mozak ima više nervnih ćelija nego zvezda u galaksiji tako da je ova legendarna pesma otvorila moj um do krajnjih granica i od tada svaki dan intezivno slušam muziku. Kao kruna moje opsednutosti muzikom osnivam sa drugarima grupu Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi sa ciljem da i sam šaljem melodije koje će nekom ostati u nekom delu mozga zapisane zauvek.

Kako bi opisao pokret kojem pripadaju Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi ? Ex-yu roku ili beogradskom roku ?

– Grupa je nastala 1994.godine u Beogradu, tako da pre svega pripada beogradskoj rokenrol sceni i pokretu iz tih godina, ali naše posvete velikanima jugoslovenskog roka kroz obrade koje sviramo na koncertima pokazuje da po ideji pripadamo i ovoj kategoriji. Blaža i Kljunovi su pre svega sjajan koncertni bend koji uvek pruža maksimum nešto kao Đoković kada dođe na Vimbldon. Uvek imamo spreman muzički drop šot ili lob, a kada udarimo dijagonalu sa najvećim hitovima izazovemo ovacije cele publike.

foto: privatna arhiva

U Srbiji, ali i šire, uživaš u velikoj popularnosti i, retko kad su ljudi kritikovali tvoju grupu . Kakav je tvoj odnos prema publici i šta je po tebi tajna uspeha grupe ?

– Uspeh je relativna kategorija i poslednjih godina se meri pregledima na youtube ili društvenim mrežama. Mnogi izvođači popularne muzike novije generacije postoje samo virtuelno, ali to nije nešto što ih pogađa jer imaju svoju internetske pratioce. Za mene je najvažniji živi kontakt sa posetiocima na nastupima, kada vidiš da klikovi ništa ne znače ako nisi nabio kilometražu u nastupima i video ozarena lica u publici. Kao što kaže izreka: „Iskustvo je dete misli, a misao dete akcije“.

Pre Prljavog inspektora Blaže i Kljunova si bio član rok grupe “Fiskulturno lane”. Po čemu se razlikuju te dve grupe ?

– Moja prva grupa Fiskulturno Lane je bila deo novog talasa koji je u Jugoslaviji eksplodirao na isti muzički način kao i u Engleskoj. Neverovatne grupe su održavale koncerte u svim velikim gradovima tadašnje zemlje i neke od pesama su i dan danas hitovi za sva vremena. Za mene i moje prijatelje iz detinjstva sa kojima se družim do današnjih dana, Lane je bilo najčistiji i najiskreniji način da iskažemo svoje tinejdžerske snove kroz muziku i stihove. Skoro 15godina kasnije Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi nastavljaju čaroliju nastupanja uživou gradovima i mestima koje verovatno ne bi obišli da nemamo sreće da se bavimo tako lepim poslom kao što je muzika.

Snimio si hitove poput „Dule Savić“, „Lepa si Pamela“, „Seks, droga, Bodiroga“, kako si došao do tih ideja i kako se grupa odlučila za taj stil ?

– Humor je deo mog bića i svako jutro se nasmejem od srca kada vidim sebe u ogledalu. Ove pesme u kojima pominjem uspešne ljude u raznim oblastima su verovatno moje poigravanje sa kultom obožavanja kojima smo svi skloni. Neko obožava svoju majku, neko svoju ženu ili dete, a mnogi obožavaju javne ličnosti od političara do sportskih i estradnih zvezda. Naš prvi hit „Dule Savić“ je nastao 1990.godine i nekako odredila da imamo duhovite tekstove u većini pesama. U našem repertoaru ima i ljubavnih pesama poput „Ne mogu bez nje“, ali su manje poznate od naših udarnih hitova.

foto: privatna arhiva

Kad si snimio pesmu u čast Dejanu Bodirogi, imao si želju da pokloniš CD košarkašu, ali nije sve prošlo kako si hteo. Da li nam možeš reći malo više o tome ?

– Život je zabavan jer nikada ne znate šta će se desiti. Tako sam posle izlaska albuma „Seks, droga i Bodiroga“želeo da ga pošaljem legendarnom košarkašu Dejanu Bodirogi u Grčku gde je tada igrao. Međutim, poslao sam mu samo kutiju od diska koji je ostao u mom cd plejeru. Evo i posle 20.godina čuvam taj disk da mu poklonim.

Skoro dve godine je cela scena bila blokirana zbog pandemije, a otkad su opet krenuli koncerti, Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi su nastupili svugde po Srbiji, malo po Bosni i Crnoj Gori. Kakav je osećaj ponovo pevati ispred naroda ?

– Uželeo se narod Blaže, a i Blaža naroda, ha,ha. Imali smo izvaredne koncerte ove godine kao i većina izvođača pošto smo skoro dve godine bili bez nastupa. Emotivno je bilo na svim nivoima, a posebno je našem slučaju bilo zanimiljivo da smo nastupe produživali i po desetak pesama. Sada  je pauza i u glavi nam se vrte predivni trenuci sa publikom i licima prelepih devojaka iz prvih redova koje neko drugi ljubi, ha,ha.

foto: privatna arhiva

Ti si uspešan muzičar, ali si imao i dalje imaš, zapaženu spisateljsku karijeru. Objaviosi svoja sabrana dela 2001. godine, a malo kasnije i svoju zbirku priča, Blaža u Beogradu, koja je dobro prihvaćena od strane publike i koja će uskoro imati svoj prevod na francuski jezik. Prva priča zbirke je već izašla u francuskom časopisu „Fantom slobode“ i Francuzi su te upoznali pod imenom „Blaža, l’inspecteur ripou“. Kakav je osećaj kad znaš da je i tvoje spisateljski rad priznat ?

– Skribomanija je deo mog bića i stvarno je neverovatan osećaj da kada nešto napišete prihvate čitaoci različitih generacija. Knjiga „Blaža u Beogradu“ je posveta najlepšem gradu na svetu, koji oberučke prihvata svakog ko dođe od novih stanovnika do turista. U tim pričama o mom gradu trudio sam se da sa ljubavlju i humorom prikažem sve ono što čini veliki grad i kako se u njemu snalazim od mog detinjstva do današnjih dana. Od kada sam saznao da će knjiga biti prevedena na francuski jezik slušam samo francuske šansone i gledam isključivo francuske filmove.

Da li možemo da očekujemo neki solo album ?

– Svaki muzičar od Mik Džegera do Kit Ričardsa ima tu želju da objavi pesme koje su nešto od drugačije od onoga što izvodi sa matičnom grupom, pa je i na mene došao red. Na tom solo albumu biće mnogo pesama koje sam napisao u mojim mladim danima, ali koje i dalje zvuče sveže. Imaću mnogo sjajnih muzičara i gostiju da ulepšaju muzičke ideje koje godinama nosim u sebi. Nadam se da će žene zavoleti te pesme i da će mi pisati ljubavna pisma kao nekada Elvisu.

Snimio si jednu pesmu koja je prirasla srcu ljudima iz dijaspore, a to je „Sunce tuđeg neba“, kakav je tvoj odnos prema dijaspori ?

Moji prijatelji za ceo život su deo dijaspore više od trideset godina i imam duboko poštovanje za njihovu hrabrost da napuste rodnu grudu i negde drugde se ostvare kao roditelji i dokažu u svom zanimanju. Pesma „Srbijo“ ili „Sunce tuđeg neba“ je pesma o našem čoveku koji sreću traži negde gde se govori drugi jezik i gde ljudi žive sa drugačijim mentalitetom od njihovog, ali to je šaljiva priča o tome da se na kraju svako vrati odakle je i došao. U svoju kuću u zavičaju koju je stekao krvavo radeći za nekog poslodavca koji nikad neće razumeti našu šljivovicu ili naše narodno kolo.

Kakvi su tvoji dalji planovi ? Da li tu može, posle toliko bogate karijere, još nešto da se uradi ?

– Penzija je ono što jedva čekam i već sam više puta bio na šalterima penzionog fonda da se raspitam da li ispunjavam uslove. Kažu da još ne ispunjavam…

Imaš li neku poruku za naše ljude iz dijaspore ?

– Za sve naše ljude koje žive u inostranstvu, evo stihova velikog Alekse Šantića: „Ostajte ovde! Sunce tuđeg neba neće vas grejat kao što ovo greje“… Mada, kakva je ekonomska situacija nećemo se izgleda ni na struju ogrejati, ha,ha.

foto: privatna arhiva

Intervju uradio ŽIVKO VLAHOVIĆ

Podržite rad sajta!

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta "Svi Srbi u Parizu" možete uplatiti vaše donacije preko paypal-a ili vaše bankarske kartice.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Najnovija obaveštenja direktno na vaš mejl