Nigde dijaspora nije tako specifična kao u Francuskoj. Dok su u Nemačkoj naši ljudi postali sinonim za preciznost i „fizikalisanje do penzije“, a u Švajcarskoj za sterilni red, Srbi u Francuskoj razvili su posebnu subkulturu. To je miks francuskog „šarma“, teškog rada na građevini ili u čišćenju, i balkanskog inata. Ovaj tekst ima cilj da nasmeje a ne da nekoga uvredi. Ako se neko u njemu pronađe, neka mu je nazdravlje.
Kada se u julu i avgustu „Francuzi“ spuste u zavičaj, Srbija dobija poseban ritam. Ipak, nisu svi isti. Svaki iole iskusan posmatrač može da prepozna ova četiri tipa naših ljudi koji preko leta stižu sa francuskim tablicama.
Ovo je kičma naše dijaspore u Parizu. Čovek koji je u Francusku otišao pre 15-20 godina, prošao sito i rešeto, i danas drži svoju ekipu za „bâtiment“ (građevinu).
Prevozno sredstvo: Peugeot 5008 ili Citroen C5 Aircross, karavan ili SUV, obavezno dizel. Auto je napunjen do krova, a na zadnjem sedištu su obavezno francuski sirevi spakovani u prenosni frižider i gomila „Lidl“ slatkiša za decu iz komšiluka.
Ponašanje u Srbiji: Prva tri dana ne skida pogled sa dvorišta. Došao je na odmor, ali zapravo je došao da „izlije ploču“, podigne sprat ili postavi novu ogradu od kovanog gvožđa.
Najveći problem: Nervira se što majstori u Srbiji „neće da rade“ i što je materijal poskupeo. Njegova čuvena rečenica je: „U Parizu se radi od 6 ujutru, tamo nema ‘kmečanja’ kao ovde!“
Ona je rođena u Francuskoj ili je otišla kao mala. Govori srpski sa onim prepoznatljivim, pomalo „vazdušastim“ francuskim naglaskom gde svako „R“ zvuči kao da se davi u Seni.
Stil: Nosi oversized lanene košulje, ispija espreso bez mleka u lokalnom kafiću i zgrožena je količinom plastike i folka na domaćim splavovima.
Ponašanje u Srbiji: Prvih sedam dana joj je sve „magnifique“ i „šarmantno“. Kupuje domaći sir na pijaci kao da je u pitanju najskuplji francuski delikates. Međutim, oko desetog dana nastupa kriza.
Najveći problem: Komarci, nedostatak „pravog“ kroasana i tetke koje je pitaju: „E, a kad ćeš da se udaješ, ima ovde jedan fin momak, drži tehnički pregled?“ Do kraja avgusta jedva čeka da se vrati u svoj stančić u 11. arondismanu.
Ovo su legende koje su otišle sedamdesetih ili osamdesetih. Oni su izgradili trospratne dvorce po istočnoj Srbiji ili okolini Požarevca i Svilajnca, u kojima niko ne živi 11 meseci godišnje.
Prevozno sredstvo: Mercedes E klase (malo stariji, ali „utegnut“) ili stari dobri Renault Espace.
Ponašanje u Srbiji: Otključavaju se kapije sa lavovima, skidaju se najloni sa garnitura u dnevnoj sobi (koja se koristi samo kad je slava ili kad dođe sveštenik) ali zato osyaje najlon na daljinskom. Kupuje se pola tone mesa kod lokalnog mesara i okreće se prase čim se pređe prag.
Najveći rečnik: Rečenica počinje sa „Že di“ (Je dis), nastavlja se sa „N’est-ce pas“ i završava sa „koma sa“ (comme ça). Srpski i francuski su se u njihovim glavama spojili u potpuno novi jezik koji razumeju samo oni.
Tragedija: Unuci iz Pariza ne žele da dođu sledeće godine jer „nema Wi-Fi u dvorištu i dosadno je“.
Druga ili treća generacija, ekipa koja je odrasla na francuskom repu, trenerkama i kulturi pariskih predgrađa (banlieue). Za njih je Srbija „egzotika“ i mesto gde su kraljevi života mesec dana.
Ponašanje: Iznajmljuju skupe automobile u Parizu (ili uzmu na lizing) samo da bi se pojavili u rodnom gradu svojih roditelja. Telefon ne ispuštaju iz ruku – snima se svaka vožnja, svaki izlazak na splav, svako trošenje stotina evra na pesme koje uopšte ne razumeju, ali ih pogađaju u srce.
Fenomen: U Parizu ih gledaju kao „strance sa Balkana“, u Srbiji ih gledaju kao „strance iz Francuske“. Zato se drže u grupama – na svakom koraku u avgustu možete videti grupe momaka u Lacoste trenerkama koji pričaju francuski u sred Sremske Mitrovice ili Jagodine.
| Tip | Šta pije u kafiću? | Gde troši najviše para? | Omiljena tema za razgovor |
| Pežo-Građevinac | Zaječarsko ili Jelen pivo | U stovarištu građevinskog materijala | „Kako francuski porez pojede sve što zaradiš.“ |
| Parizijanka | Produženi espreso i Rosa voda | U etno-selima i na organskim pijacama | „Ah, ta opuštenost ljudi na Balkanu, u Parizu je samo metro-bulo-dodo.“ |
| Bonžur-Stari kov | Domaća rakija (koju je sam pekao pre 5 godina) | Kod mesara i u crkvi (za prilog) | „Francusko zdravstvo je propalo, nekad si mogao…“ |
| Tiktok-Omladina | Premium votka ili energetski napici | Po klubovima, splavovima i na nargila barovima | Ko ima bolji auto i kako sam se sinoć proveo. |
Bez obzira na to koliko se pričalo o „ludilu“ dijaspore, lavovima na kapijama i mešanju jezika, istina je jedna: Srbija živi od njih tokom leta. Oni donose ne samo evre, već i neku posebnu vrstu energije i života u poluprazna mesta širom zemlje.
I koliko god slegali ramenima na francuske fore, kada u septembru utihnu motori sa francuskim tablicama, svima postane malo prazno oko srca. Do sledećeg leta i sledećeg „Bonžur!“.
U srcu naše dijaspore postoje firme na koje možemo da se oslonimo. TRANSAM IDF je upravo takav partner – dokaz
