Camp de concentration de Jasenovac : La conversion de restes humains (serbes, juifs, tziganes) en savon

25. april, 2020 1 Komentar

Le camp de concentration de Jasenovac, était un camp d’extermination créé en 1941 par l’État indépendant de Croatie (NDH), le régime des Oustachis, pendant la Seconde Guerre mondiale.

Un monument dessiné par l’architecte serbe Bogdan Bogdanović y a été construit à la mémoire des victimes. Tous les ans des représentants du gouvernement croate et serbe se rendent sur les lieux du camp, les uns pour demander pardon, les autres pour se souvenir.

Les Juifs de l’État indépendant de Croatie (y compris la Bosnie-Herzégovine qui était sous contrôle des oustachis) furent parmi les premières victimes de la « solution finale » dans un espace clos. Des exterminations de Juifs avaient été organisées par l’armée allemande dans les territoires occupés de l’Union soviétique à la même période, c’est-à-dire pendant l’été et l’automne 1941, mais elles n’avaient pas encore eu lieu dans des camps.

Le couteau Srbosjek, ou Coupe-Serbe, utilisé par les Oustachis pour égorger des prisonniers.

continuez à la page suivante

Strane: 1 2 3 4 5 6

Podržite rad sajta!

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta "Svi Srbi u Parizu" možete uplatiti vaše donacije preko paypal-a ili vaše bankarske kartice.

1 komentar

  • Љиљана Ћуић says:

    ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
    У славу страдалих Срба дана
    У десетерцу песма спевана
    Ко што доликује јунацима
    Документарац у стиховима
    У лето четрет прве почело,
    До краја рата мучено мрено.
    Србин моро да потури главу,
    На ушћу Уне у реку Саву.
    Страдања недостојна људског рода
    Горе но највећа ноћна мора
    Србин је ко роб морао да хода
    Надали се доћи ће слобода
    У логору против своје воље,
    Усташа га туче, стреља, коље.
    У влази, хладноћи, жеђи, глади,
    Мучен, исцрпљен мора да ради.
    Радионице намене разне,
    У којој је зависи од казне.
    Без хлеба кувана сточна репа,
    Гладна утроба људи се цепа.
    Никола Гарго, заповедник самица,
    Ђавоља природа људског лица.
    Под ћелије и нужник и сто,
    Зликовца мозак осмислио то.
    Србска села Јабланац и Млака,
    Место људи: гавран, врабац, сврака.
    На броду „Сава“ једнога дана,
    Ко дрва тела Срба трпана.
    Срби мучени па побијени,
    Без сахране низ Саву пуштени.
    Мртва тела ка Србији плове,
    Језива слика, стварности ове.
    Јасеновац близу ушћа Уне,
    И кад га муче, Србин не куне.
    Мучење убиства без пресуде,
    Па зар је то за браћу за људе?
    Шест метара високи зидови,
    Савом да побегну, пусти снов

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *