U tišini Donje Gradine, tamo gde je zemlja natopljena suzama i nevinom krvlju, Srbija, Republika Srpska i ceo naš narod ponovo stoje uspravno – ne da bi mrzeli, već da bi pamtili. Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, na mestu gde je ljudskost bila ponižena, ali gde je duh naroda ostao nesalomiv. Obeležavanju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić pored celokupnog državnog vrha Republike Srpske.
Ovo je dan kada se ne govori tiho zato što se plašimo, već zato što poštujemo. Dan kada se sećamo dece koja nisu dočekala svoje sutra, majki koje su poslednjim pogledom štitile svoju decu, očeva koji su ginuli verujući da će istina jednom biti izgovorena.
Donja Gradina nije samo stratište – ona je zavet. Zavet da nikada ne dozvolimo da se zlo potceni, da se istorija prekraja, da se žrtve zaborave. Zavet da naš narod, koji je preživeo najdublju tamu, ostane svetionik slobode, dostojanstva i vere u čoveka.
Svedočanstva preživelih, poput Jelene Buhač Radojčić, nisu samo uspomene – to su opomene. Opomene da je zlo moguće, da je bilo stvarno, da je imalo lice komšije, ali i da je dobro opstalo zahvaljujući onima koji su preživeli da bi govorili.
Danas, kada se služi parastos i polažu venci, mi ne stojimo samo nad grobovima – stojimo nad istorijom koja nas obavezuje. Obavezuje da čuvamo istinu, da učimo svoju decu, da se nikada ne stidimo svojih žrtava, jer su one temelj našeg identiteta.
Donja Gradina je mesto bola, ali i mesto nacionalnog jedinstva. Mesto gde se Srbi, Jevreji i Romi sećaju zajedno, gde se glasovi prošlosti stapaju u jedan zavet: Nikada više. Nikada zaborav. Nikada potcenjeno zlo.
Sećanje je naša dužnost. Istina je naša snaga. A narod koji pamti – narod je koji traje.
Od skromnih početaka do lidera u svojoj oblasti – Pargobel je naša prva, a danas i najveća firma u Francuskoj
