Od početka zdravstvene krize nošenje maske postala je jedna od glavnih zdravstvenih barijera svuda u svetu. Ujedno i mera koja će se verovatno poslednja i ukinuti. Psihoterapeutkinja Mari-Estelle Dupont upozorava na njene dramatične psihološke efekte za najmlađe i insistira na važnosti da se tome odmah stane na kraj. Mi vam prenosimo njen tekst u celosti koji je objavljen u Le ‘Figaro :
Čovečanstvo je uvek prevazilazilo ratove, bolesti, glad. Krajem 2019. godine pojavio se ovaj virus koji traje duže od godinu dana. Postali smo toliko uplašeni, toliko oprezni, toliko ponosni i na smrt, na konačnost, da smo zaboravili da medicina nije svemoćna i da mladi ljudi ne moraju da prate odrasle. Tako smo zatvorili škole, godinu dana u Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko nedelja u Francuskoj. A maska se nametala svuda, sve vreme, a da se nisu slušali pedijatri, psiholozi i dečiji psihijatri zabrinuti zbog njene generalizacije za najmlađe.
Ništa nije dokazalo da maska u školi smanjuje prenose, pogotovo što je deca skidaju u menzi i dodiruju kako bi je prilagodili. Budimo iskreni, čak i nama odraslima je potpuno nepodnošljivo da se fokusiramo i raspravljamo. Koje dete bi to podnelo drugačije nego kroz adaptivnu regresiju, podstičući ga da smanji obradu informacija i pažnju prema okolini i sebi u doba kada bi trebalo da postane svesno svog tela i nauči da ga kontroliše? A da ne pominjemo klimu nepoverenja koju ovo stvara u doba kada samopouzdanje ide uporedo sa poverenjem u svet. A da ne pominjemo krivicu koja teži poput Damoklovog mača, dajući tragičan i ozbiljan ton svakom ulasku u školu. Kad znamo da su anksioznost i stres u negativnoj korelaciji sa učenjem, to je prava opklada na budućnost koju pravimo! Poznati pozivi na strah u psihologiji javnog zdravlja predstavljaju rizik od opravdanja mere koja je ne samo nepotrebna već i kontraproduktivna kod dece, generišući fizičke, mentalne i socijalne, kognitivne i emocionalne zdravstvene probleme u kratkom, srednjem i dugom roku.
Bezbednost ispred slobode: Istraživanje otkriva da većina građana Francuske, uključujući i glasače levice, podržava naoružavanje policije i upotrebu video-nadzora. U jeku bezbednosnih pretnji koje pogađaju svakodnevni život u Francuskoj, nova debata o ulozi policije i video-nadzora posebno je važna i za našu brojnu srpsku dijasporu, koja svojim radom, vrednoćom i privrženošću čini most prijateljstva između
Incident u Ruanu bacio senku na prestižnu biciklističku trku: Osumnjičeni poznat policiji, pobegao iz bolnice krajem juna U samom srcu četvrte etape Tur de Fransa 2025, između Amijena i Ruana, dogodio se ozbiljan bezbednosni incident kada je muškarac naoružan nožem napao policajca, a potom pokušao da se okrene protiv okupljene publike. Napadač, star 21 godinu,
Kažu da je brak vožnja kroz život. Nekad je autoput, nekad makadam. Neko stane zbog benzina, neko zbog WC-a. Neko zaboravi da podigne dasku, a neko – pa, zaboravi celu ženu. I to ne simbolično. Bukvalno. U jednoj francuskoj komediji koja se ovog vikenda odigrala u stvarnosti, jedan 62-godišnji gospodin, na putu ka Maroku iz
U srcu leta koje je donelo paklene temperature i suvu zemlju, Srbija i Francuska suočavaju se sa istim neprijateljem: vatrom koja proždire domove, njive, fabrike i šume. Dok plamen guta hektare i preti životima, ljudi sa obe strane Evrope pružaju ruku pomoći i hrabro se bore za svaki ugašeni plamen, svaku spašenu kuću. Ova stihija
Pariz, 8. jul 2025 – Francuska se suočava s najvišim nivoom siromaštva od kada se meri ovaj indikator – čak 15,4% stanovništva živi ispod praga siromaštva, što znači da gotovo 10 miliona ljudi preživljava sa manje od 1.288 evra mesečno. Dramatičan rast nejednakosti i kraj državnih pomoći doprineli su ovom istorijskom padu životnog standarda. Skoro
Više od 450.000 ljudi okupilo se proteklog vikenda u Zagrebu na megakoncertu kontroverznog pevača Marka Perkovića Thompsona – događaju koji ne samo da je privremeno paralisao glavni grad Hrvatske, već je izazvao oštre osude u zemlji i inostranstvu. Dok su masa fanova uzvikivala parole povezane s ustaškim režimom i pozdravljala nacističkim simbolima, koncert je otvorio
U ponedeljak 7. jula preminuo je Olivier Marleix, poslanik iz francuskog departmana Eure-et-Loir i bivši predsednik poslaničke grupe Les Républicains (Republikanci) u Narodnoj skupštini. Imao je 54 godine. Prema izveštajima parlamentarnih izvora, Marleix je, nažalost, izvršio samoubistvo tako što je pronađen obešen. Opisivan kao „poslanik sa terena“, „prijatelj“ i „poseban glas u parlamentu“, Olivier Marleix
Nepoznata lica opljačkala prodavnicu polovnih luksuznih torbi u samom centru Pariza. Među ukradenim brendovima su Chanel, Hermès, Louis Vuitton i Dior. Zabrinutost je utoliko veća jer se ovaj butik nalazi u istoj ulici kao i super obezbeđena Jelisejska palata. U ranim jutarnjim satima, u nedelju 6. jula, oko 5 časova, u Parizu je izvršena smela
Upozorenje sa prve linije: Vanina Good progovorila o zastrašujućem trendu napada iglom u javnom prevozu! Francuska se suočava sa sve učestalijim i opasnijim fenomenom – nasumičnim ubodima iglom na javnim mestima. Žrtve su svi, bez obzira na godine i stil života, a najnoviji šokantni primer dolazi od poznate influenserke Vanine Good. Vanina je doživela ono
Francuski Senat je usvojio kontroverznu propisnu promenu zakona koja bi omogućila određenim profesijama, poput pekara, poslastičara, cvećara, ali i bioskopa i pozorišta, da rade tokom praznika rada – 1. maja. Ova mera, koju podržava francuska vlada, izazvala je burne reakcije sindikata i levice, dok njeni zagovornici ukazuju na potrebu za većom fleksibilnošću i ekonomskim oporavkom.
