Od početka zdravstvene krize nošenje maske postala je jedna od glavnih zdravstvenih barijera svuda u svetu. Ujedno i mera koja će se verovatno poslednja i ukinuti. Psihoterapeutkinja Mari-Estelle Dupont upozorava na njene dramatične psihološke efekte za najmlađe i insistira na važnosti da se tome odmah stane na kraj. Mi vam prenosimo njen tekst u celosti koji je objavljen u Le ‘Figaro :
Čovečanstvo je uvek prevazilazilo ratove, bolesti, glad. Krajem 2019. godine pojavio se ovaj virus koji traje duže od godinu dana. Postali smo toliko uplašeni, toliko oprezni, toliko ponosni i na smrt, na konačnost, da smo zaboravili da medicina nije svemoćna i da mladi ljudi ne moraju da prate odrasle. Tako smo zatvorili škole, godinu dana u Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko nedelja u Francuskoj. A maska se nametala svuda, sve vreme, a da se nisu slušali pedijatri, psiholozi i dečiji psihijatri zabrinuti zbog njene generalizacije za najmlađe.
Ništa nije dokazalo da maska u školi smanjuje prenose, pogotovo što je deca skidaju u menzi i dodiruju kako bi je prilagodili. Budimo iskreni, čak i nama odraslima je potpuno nepodnošljivo da se fokusiramo i raspravljamo. Koje dete bi to podnelo drugačije nego kroz adaptivnu regresiju, podstičući ga da smanji obradu informacija i pažnju prema okolini i sebi u doba kada bi trebalo da postane svesno svog tela i nauči da ga kontroliše? A da ne pominjemo klimu nepoverenja koju ovo stvara u doba kada samopouzdanje ide uporedo sa poverenjem u svet. A da ne pominjemo krivicu koja teži poput Damoklovog mača, dajući tragičan i ozbiljan ton svakom ulasku u školu. Kad znamo da su anksioznost i stres u negativnoj korelaciji sa učenjem, to je prava opklada na budućnost koju pravimo! Poznati pozivi na strah u psihologiji javnog zdravlja predstavljaju rizik od opravdanja mere koja je ne samo nepotrebna već i kontraproduktivna kod dece, generišući fizičke, mentalne i socijalne, kognitivne i emocionalne zdravstvene probleme u kratkom, srednjem i dugom roku.
Već nekoliko dana u Francuskoj traje talas blokada srednjih škola, koje su pokrenuli učenici nezadovoljni uslovima života i rada u svojim ustanovama. Policija je juče nemilosrdno reagovala i bilo je dosta povređenih na obe strane. Oko deset srednjih škola je potpuno ili delimično blokirano, a situacija se poslednjih dana dodatno zaoštrila zbog porasta nasilja na
U francuskom gradu Miluzu tokom vikenda došlo je do incidenta koji je privukao veliku pažnju javnosti i izazvao burne reakcije na društvenim mrežama. Prema informacijama koje je naš portal ekskluzivno pribavio, Srbin je ispred grupe Albanaca, okupljenih na skupu podrške Hašimu Tačiju, razvio srpsku zastavu i glasno uzviknuo: “Kosovo je Srbija!” Ovaj gest izazvao je
Juče održani izbori za Senat doneli su najznačajnije promene u francuskom političkom pejzažu u poslednjoj deceniji. Prema najnovijim informacijama iz Public Sénat i Le Monde, glasanje velikih elektora proteklo je mirno, bez nepravilnosti, a rezultati su potvrdili nekoliko ključnih trendova koji će oblikovati političku dinamiku uoči predsedničkih izbora 2027. Desni centar ostaje najjača snaga, ali
U novijoj istoriji Francuske ne pamti se dan poput ovih: stotine hiljada ljudi u Parizu, Lurdu i širom zemlje dočekuju Papu Leona XIV u atmosferi kakva se decenijama nije videla – bez ijednog incidenta, u potpunom miru, sa snažnim utiskom da se Francuzi, posle dugog perioda sekularizacije, polako vraćaju veri. Posle monumentalne mise na Konkordu,
Sve je izraženija i oštrija retorika na pojedinim francususkim medijima u nekom potencijalnom sukobu sa Rusijom i kako se naglašava sve većom ruskom pretnjom po Evropu. Prenosimo vam u potpunosti tekst sa francuskog TF1 pa vi procenite ozbiljnost situacije: Ruska pretnja i dalje lebdi nad evropskim kontinentom. Tenzije između Kijeva i Moskve su i dalje
Papa Leon XIV danas je održao jednu od najvećih misa u savremenoj istoriji Francuske, pred procenjenih 700.000 vernika koji su ispunili čitavu Place de la Concorde, Champs-Élysées i prostor sve do Luka pobede. Ovaj događaj, potvrđen od strane Vatikana i francuskih medija, predstavlja centralni trenutak njegove četvorodnevne posete Francuskoj. Makron nije prisustvovao misi – Papa
Francuski magazin Capital objavio je sveobuhvatnu analizu ekonomskog bilansa predsednika Emanuela Makrona nakon deset godina njegove vlasti, a zaključci pokazuju da je račun koji ostavlja građanima izuzetno teži nego što se očekivalo, prenosi francuski Cnews. Dok se Francuska suočava sa ogromnim finansijskim izazovima, ekonomski rezultati šefa države izazivaju brojna pitanja i oštre kritike. Nekadašnji „Mocart
U slučaju koji je potresao čitavu Francusku i ogolio duboke društvene i bezbednosne rane, istražne sudije donele su istorijsku odluku: jedanaestorica optuženih za svirepo ubistvo 16-godišnjeg Tome Perotoa odgovaraće pred sudom uz tešku otežavajuću okolnost – rasizam usmeren protiv „bele rase i francuske nacije“. Ova odluka epilog je višemesečnog pravnog rata između istražnih sudija i
Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se javnosti u trenutku rastućih geopolitičkih tenzija i rekordnog poskupljenja goriva. Tokom prvog velikog televizijskog intervjua još od juna 2024. godine, predsednik Francuske govorio je o bezbednosnim rizikom u Evropi, ekonomskoj krizi, porezima, kao i o predstojećim predsedničkim izborima. Samo sedam meseci pre kraja svog mandata, Emanuel Makron je u
Povodom zvanične posete pape Lava XIV Parizu u petak 25. i subotu 26. septembra, Policijska prefektura donela je odluku o zatvaranju dvadesetak stanica metroa iz bezbednosnih razloga. Uprkos izmenama i preusmeravanju pojedinih autobuskih linija, celokupan transportni sistem biće pojačan za 10%, uz angažovanje 1.300 dodatnih radnika i pripadnika obezbeđenja – po modelu primenjenom tokom Olimpijskih
