Stručnjaci, međutim, upozoravaju da rešenje otvara brojna pitanja. Edukatorka za bezbednost dece na internetu, Katarina Jonev, ističe da se o temi mora govoriti bez senzacionalizma.
Ona upozorava na nekoliko ključnih dilema:
„Internet nije samo negativan sadržaj. On je alat za učenje, umrežavanje i razvoj veština neophodnih za 21. vek“, naglašava Jonev.
Jonev ističe da uspeh mere zavisi od spremnosti tehnoloških giganata poput Mete, TikToka i Snapchata da prihvate nova pravila. Kao primer navodi Australiju, gde je zabrana za mlađe od 16 godina dovela do toga da deca masovno pređu na mnogo opasnije, neregulisane platforme.
„Zabrane su mač sa dve oštrice. Deca su digitalno pismena i uvek će naći način da ih zaobiđu“, kaže ona.
Na pitanje šta je efikasnije, zabrane ili edukacija, Jonev je jasna: roditelji su najvažniji.
„Nama ne trebaju samo zakoni, nama trebaju roditelji koji preuzimaju odgovornost za digitalno vaspitanje svoje dece“, poručuje ona.
Deca koja imaju znanje, svest o rizicima i poverenje u roditelje, mnogo su otpornija na opasnosti interneta nego deca koja se oslanjaju isključivo na zabrane.
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg
