Ambiciozni reprezentativac, šampion u streljaštvu, Vuk Milenković je tavan u zgradi u kojoj je živeo, nedaleko od kontejnera gde su pronađene kosti Gorana Smiljanića, pretvorio u improvizovanu streljanu u kojoj je vežbao. Te kobne večeri, 22. septembra 1992. pozvao je Gorana da dođe do njega. Žrtva je navodno Milenkoviću dugovala 500 tadašnjih nemačkih maraka, a Vuk je čuo da prodaje neku muzičku liniju. Na tavanu je navodno došlo do svađe, pa je reprezentativac pucao u Smiljanića i teško ga ranio.
Smiljanić je još davao znake života, kada ga je Vuk preno u stan ispod tavana i pozvao Radojkovića da dođe. Potom je, navodno, usledila rasprava šta da urade sa žrtvom. Radojković je rekao da moraju da ga dovrše i to je pokušao davljenjem, ali nije uspeo jer je žica nekoliko puta pukla. Na kraju je Vuk stavio jastuk na lice žrtvi i ponovo pucao iz malokalibarkse puške. Smiljanić ovaj, drugi pucanj, nije preživeo.
Ubice su leš obmotali ciradom, plastičnim kesama, izlepili širokim selotejp trakama i tako „mumificiranog“ ga ostavili na tavanu. Ali, posle nekoliko dana, počeo je da se oseća neprijatan miris, pa je Milenković ponovo pozvao Radojkovića pa su leš sakrili u ormar između dva dvorišta. Pokušali su da ga se otarase i tako što su zvali agenciju za selidbe i zatražili da ormar prebaci na Miljakovac, gde su hteli da ga zakopaju, ali orman nije mogao da stane u kamionet, pa su od tog plana morali da odustanu. Potom su leš odneli u podrum i zakopali ga ispod gomile uglja. Kada je došao kraj sezone grejanja i smanjila se količina ugllja, ostatke žrtve su ponovo premeštali i to opet na tavan, u improvizovanu streljanu, gde su kosti ležale skrivene naredne dve godine. Na kraju su rešili da se otarase kostiju i bacili ih u obližnji kontejner.
Presudom tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu, iz 1999, godine Vuk Milenković je osuđen na 10 godina zatvora, Vladimir Radojković na 11. Iskazi Vuka i Vladimira su se na sudu razlikovali, oni su optuživali jedan drugog da su zapravo ubili Gorana. Da li je tačan uzrok smrti bio pucanj ili davljenje, nikada zapravo nije utvrđeno, jer su od žrtve pronađene samo kosti.
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
