,,Već 26. juna iste godine odlazim u Ministarstvo spoljnih poslova, gde su pokušavali da me ubede da je moj otac živ, a kada sam pokazao službenici papir koji sam dobio bila je u podjednakom šoku kao i ja, čak mi je rekla da nikada nije čula za sličan slučaj. Napisao sam zahtev za prenos tela i čekao. U međuvremu pokušavao sam da saznam zašto nas niko nije obavestio o njegovoj smrti“, priča Srđan Janjić.
Početkom aprila 2014. godine, Ministarstvo je Srđanu prosledilo odgovor državnog tužioca u Francuskoj koji, navodi da je država Momčilu prilikom smeštanja u dom dodelila staratelja i da je prijemnoj dokumentaciji navedeno da on nema porodicu i da je to jedini razlog što ih niko nije obavestio, a to što naš konzulat nije obavešten tužilac ocenjuje kao „posebno vredno žaljenja“ i „nenormalno“.
,,Posle svega, mrtva usta ne mogu da odgovore. U dokumentaciji koja je nađena kod mog oca bila je i moja slika sa posvetom, mi smo primali dečiji dodatak godinama i sve je to vrlo konfuzno i sumnjivo. Ukoliko je zaista imao staratelja kako je dospeo mrtav u kanal?“, pita se Srđan, koji kaže da nikada neće odustati od toga da sazna pravu istinu i dodaje da mu je jedina želja da oca sahrani u rodno selo i da mu zapali sveću. Međutim s obzirom da porodica nema novaca za ekshumaciju, a po rečima Srđana i država nema sredstava, ne zna se da li će Momčilo Janjić počivati u rodnom selu.
nastavak na sledećoj strani