Francuska 2026: Četiri od deset stanovnika povezano s migracijom, pokazuje novo istraživanje INED‑a

Najnovija studija Instituta za demografska istraživanja (INED), Trajectoires et Origines 2 (TeO2), otkriva da je 41% stanovništva Francuske povezano s migracijom, bilo preko roditelja, baka i deka, supružnika ili sve češće — mešovitih brakova njihove dece. Ovaj podatak, objavljen uoči izlaska obimne publikacije od 616 strana, potvrđuje dugoročnu i duboku demografsku transformaciju francuskog društva.

Najveće istraživanje o migracijama u Francuskoj u poslednjih deset godina

Studija TeO2 predstavlja nastavak prvog izdanja iz 2008–2009. godine i zasniva se na 27.000 ispitanika, reprezentativnih za tri generacije:

• imigrante,
• njihovu decu,
• i po prvi put — njihove unuke i praunuke, tzv. treću generaciju.

Istraživanje je sprovedeno 2019–2020. godine u saradnji INED‑a i INSEE‑a, a objavljeno je 2026. godine. Cilj je bio da se prikaže kako se migraciono poreklo prenosi kroz generacije i kako utiče na obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje i osećaj diskriminacije.

Francuska kao „društvo dugoročno oblikovano migracijama“

Autori studije navode da Francuska danas predstavlja „društvo duboko obeleženo migracijama na duge staze“, pri čemu se raznolikost neprestano povećava. Prema njihovim podacima:

• 41% stanovništva ima migracionu vezu preko predaka, supružnika ili mešovitih brakova svoje dece.
• Mešoviti brakovi i partnerstva postaju sve češći, što dovodi do „hibridizacije genealogija“ — spajanja različitih porekla u okviru istih porodica.
• Migraciono poreklo utiče na obrazovne i profesionalne tokove, ali se razlike smanjuju kroz generacije, iako nejednakosti i dalje postoje.

Treća generacija: ključ za razumevanje dugoročnih promena

Jedna od najvećih novina TeO2 istraživanja jeste uključivanje treće generacije, odnosno unuka imigranata. Ovaj pristup omogućava analizu:

• kako se identitet menja kroz generacije,
• koliko se migraciono poreklo zadržava ili gubi,
• kako se prenose jezik, kultura i društvene prakse,
• da li se nejednakosti smanjuju ili opstaju.

Podaci pokazuju da treća generacija u velikoj meri usvaja francuske obrazovne i kulturne norme, ali da se osećaj pripadnosti i dalje razlikuje u zavisnosti od porekla i društvenog okruženja.

Nejednakosti i dalje prisutne, uprkos napretku

Studija ukazuje na nekoliko ključnih trendova:

• Obrazovanje: deca i unuci imigranata sve češće završavaju više škole i fakultete, ali i dalje postoje razlike u odnosu na populaciju bez migracionog porekla.
• Tržište rada: uprkos napretku, potomci imigranata češće rade poslove ispod nivoa svoje kvalifikacije.
• Stanovanje: određene grupe i dalje su koncentrisane u manje povoljnim kvartovima.
• Diskriminacija: osećaj diskriminacije ostaje izražen kod pojedinih grupa, naročito u zapošljavanju i stanovanju.

Francuska kao „kaleidoskop“ društvenih identiteta

Autori studije opisuju savremenu Francusku kao „kaleidoskop čija se složenost stalno povećava“. Ovaj izraz odnosi se na:

• rastuću raznolikost porodica,
• sve veći broj mešovitih brakova,
• različite modele integracije,
• višestruke identitete koji se prepliću u svakodnevnom životu.

Zaključak

Studija Trajectoires et Origines 2 potvrđuje da je Francuska 2026. godine društvo u kojem migraciono poreklo igra važnu ulogu u životima gotovo polovine stanovništva. Iako se integracija kroz generacije jasno vidi, nejednakosti i dalje postoje, a osećaj diskriminacije ostaje izazov. Ovo istraživanje predstavlja najdetaljniji demografski portret francuskog društva do sada i biće ključni dokument u budućim raspravama o migraciji, integraciji i društvenoj koheziji.