Pored geopolitičkih događaja, mnogi Francuzi smatraju da mediji doprinose atmosferi panike. Mari*, čija ćerka služi u mornarici, oštro kritikuje 24-časovne informativne kanale zbog, kako kaže, pretpostavke da je rat „neizbežan“. Tvrdi da takav narativ ne odražava raspoloženje vojnika, uključujući i njenu ćerku, i da može naneti štetu moralu.
Poruka generala Mandona, prema njenim rečima, bila je „kontraproduktivna“. „Kako možete motivisati ljude ako im odmah kažete da će umreti?“ pita se Mari, priznajući da nije spremna da prihvati mogućnost da izgubi svoje dete.
Blanš, s druge strane, kaže da se povremeno oseća depresivno čitajući vesti: „Kada se osećam loše, pomislim da ćemo svi umreti.“
Mari posebno brine duboka podeljenost francuskog društva, za koje smatra da ne bi bilo spremno da se ujedini protiv spoljne pretnje. Kritikuje i predsednika Emanuela Makrona, optužujući ga da vodi zemlju ka ratnom scenariju.
Gliniasti, međutim, podseća da Evropa kao celina ima veći vojni budžet od Rusije i insistira da je general Mandon u svom govoru izneo „osnovnu istinu“ — da se odbrana ne zasniva samo na oružju, već i na pripremljenosti stanovništva.
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa