Antoni Lalikan nije bio običan fotoreporter. Njegove fotografije, koje su krasile strane uglednih medija poput Le Monde, Le Figaro, Libération, Mediapart, Der Spiegel, Die Welt, Zeit, Le Temps, Der Standard i La Presse, bile su hronika ljudske patnje i otpora. Od marta 2022, neposredno nakon ruske invazije, gotovo neprekidno je boravio u Ukrajini, prateći život i smrt u Donbasu – regiji koju je poznavao u detalje.
Bio je član prestižne agencije Hans Lukas, čiji predsednik Vilfrid Estev opisuje Lalikana kao „divnog, velikodušnog i posvećenog kolegu, novinara koji je znao kako da radi u najopasnijim uslovima“. Njegov rad nije prošao nezapaženo: u januaru je dobio nagradu Viktor Igo za politički angažovanu fotografiju 2024. godine za reportažu „Odjednom se nebo zatamnilo“.
Najveći užas leži u detalju koji su potvrdili i vojni izvori i novinarske organizacije: Lalikan je ubijen u ciljanoj akciji neprijateljskog FPV drona – samoubilačke letelice usmerene direktno na njega i njegovog kolegu, iako su nosili oznake „Press“. To postavlja pitanje: da li su novinari postali legitimne mete u ovom ratu?
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma